Srbija – punopravna članica programa Erazmus+

Srbija je postala 34. programska zemlja u okvru programa Erasmus+. Time je faktički unapređen status zemlje u okviru Erasmus+ i ostvaren prelazak iz partnerske u programsku zemlju, što je svakako respektabilna činjenica i posledica višegodišnjeg napornog rada nacionalne Erasmus agencije, visokoškolskih ustanova i Ministarstva prosvete, nauke i tehnologškog razvoja (MPNTR).

Pitali smo prorektora za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu, prof. dr Nenada Zrnića šta ova promena donosi:

„To praktično znači da je u okviru poziva za prijavu novih projekata iz oblasti mobilnosti studenata i nastavnika, kao i nenastavnog osoblja, visokoškolska ustanova iz Srbije konkuriše za sredstva koja su opredeljena za projekte mobilnosti. Projekti mobilnosti usmereni su preko Erasmus akcije KA103 ka programskim zemljama, a preko akcije KA107 ka partnerskim zemljama. Da bi VŠU uopšte mogla da bude formalni podnosilac prijave, potrebno je da ima Erasmus povelju kao potvrdu kvaliteta institucije. Univerzitet u Beogradu je kao univerzitet od nacionalnog značaja naravno nosilac Erasmus povelje i trenutno su svi kapaciteti Sektora za međunarodnu saradnju u punom obimu angažovani na pripremi projektne dokumentacije.“

„Fakulteti i instituti u sastavu Univerziteta u Beogradu su podneli svoje predloge i prioritete Rektoratu i na osnovu tih predloga se priprema objedinjena prijava za ceo Univerzitet “ – objašnjava detaljnije prof. Zrnić za portal RTS-a. „Po objavljivanju rezultata konkursa i evaluacije projektnih prijava koje podnesu VŠU iz Srbije biće poznato koji nivo sredstava je dobila svaka ustanova i tada će moći da se pristupi potpisivanju inter-institucionalnih sporazuma o saradnji sa stranim univerzitetima.“

Šta sve to znači za studente u Srbiji?

„Nadamo se da će se povećati opseg kvalitetnih univerziteta na koje će naši studenti ići na razmenu. Za razliku od prethodnih godina, studenti će novac za stipendiju dobijati od naših visokoškolskih ustanova. Sa žaljenjem mogu da primetim da još uvek nije razrešen problem oporezivanja studentskih stipendija, a postoji više nego dobra volja i podrška od strane MPNTR po ovom pitanju. Postoji opravdana bojazan, ukoliko se ovakve stipendije ne izuzmu od plaćanja poreza, da ćemo imati značajan pad u broju realizovanih mobilnosti jer studenti za tako umanjen iznos stipendija u razvijenim i srednje razvijenim zemljama neće moći da podmire ni osnovne troškove boravka u inostranstvu. Time bismo nažalost ostvarivali razmenu ne sa zemljama gde je visoko obrazovanje najkvalitetnije, već sa onima u kojima su životni troškovi najniži, pa nam preostaje jedino da se nadamo da će državni organi pokazati razumevanje za rešavanje ovog krucijalnog problema.

Konačno, priprema odgovarajućih dokumenta potrebnih za realizaciju i isplatu sredstava će pasti na sektore međunarodne saradnje VŠU, koji su npr. na Univerzitetu u Beogradu, kao najvećem u celom regionu, po broju zaposlenih u višestrukom deficitu u odnosu čak i na značajno manje univerzitete iz inostranstva. Smatramo i nadamo se da će doći do neophodne reakcije državnih organu u pogledu omogućavanja povećanja broja zaposlenih u tim sektorima, što trenutno zbog zabrane zapošljavanja u državnim institcujima nije moguće ili se može ostvariti po veoma komplikovanoj proceduri.

Ipak, Univerzitet u Beogradu kao najznačajnija ustanova celog regiona sa optimizmom gleda na odvijanje mobilnosti studenata i nastavnika u novom i u narednim ciklusima i poziva svoje studente da podnose prijave za odlazak u inostranstvo i da stečeno životno i poslovnoo iskustvo po povratku primene u Srbiji i tako pomognu i sebi i našem društvu u celini.“

Erazmus+

Od početka Erazmus+ programa 2014. godine, Srbija je prva u regionu Zapadnog Balkana i po broju odobrenih projekata i po količini sredstava i po broju ljudi koji odlaze na razmene u zemlje EU. Do sada su obrazovne institucije, kao i organizacije koje se bave mladima učestvovale u projektima ukupne vrednosti preko 67 miliona evra, a broj nastavno-naučnog osoblja, studenata i učenika koji su u tom periodu otišli na međunarodne razmene u evropske zemlje je preko 5800.

Izvor: Najstudent.com