Triangl | Škola Koja Se Voli

  • +381 60 50 77 225
  • triangl.skolica@gmail.com
Facebook Instagram
Menu

Neobična škola na samo 70km od Beograda

Na samo 70 kilometara od Beograda nalazi se škola koja s punim pravom nosi titulu „najbolje škole u Srbiji“. Spomen škola „Prvi srpski ustanak“ u Orašcu ne samo da neguje sećanje na istorijske događaje, već i gradi budućnost kroz inovativan pristup obrazovanju.

Smeštena na nekoliko metara od Marićevića jaruge – mesta odakle je započela borba za oslobođenje Srbije od Turaka – škola danas vodi jednu drugačiju, ali podjednako važnu borbu: borbu za slobodu mišljenja, izražavanja i prava učenika da aktivno učestvuju u oblikovanju svog obrazovanja.

Nekoliko puta godišnje, učenici iz cele okoline Aranđelovca okupljaju se baš ovde, gde zajednički odlučuju o temama koje su im važne – šta im nedostaje, šta žele da unaprede i kako da se izbore za bolje uslove. U toj „borbi“ ključnu podršku im pružaju upravo njihovi „ljuti protivnici“ – nastavnici i direktori škola, koji ih usmeravaju i podstiču da preuzmu inicijativu i razviju kritičko mišljenje.

Ekipa portala Telegraf.rs obišla je ovu jedinstvenu školu i razgovarala sa direktorkom Milijanom Marićević, koja nam je otkrila šta Spomen školu „Prvi srpski ustanak“ izdvaja od svih drugih i zašto zaslužuje mesto među najboljima u Srbiji.
– Naša škola se zove osnovna škola „Prvi srpski ustanak“ i samo ime govori o toj tradiciji i o tom nekom duhu davnina, potomaka, predaka, slobode koja je baš sa ovog mesta iz Orašca i krenula, daleke 1804. godine, 15. februara. Naša škola ima dugu istorijsku tradiciju. S obzirom da želimo da očuvamo tu tradiciju, a naravno idemo u korak sa novinama i tehnološkim razvojem, onda možda smo najbolji baš zbog toga što želimo da očuvamo te naše korene i ljubav prema tradiciji i našim precima, a opet da budemo moderni i da našu decu učimo da vole, da na neki moderan način uče, obrazuju se i rastu ovde – započela je direktorka škole.
Sve od samog izgleda škole, koja je izgrađena kao zamak, do odnosa učenika prema školi i osoblju, preko njene okoline, u kojoj se nalaze muzej, spomenik i sama jaruga, govori o tome da se u ovoj školi ne odustaje od tradicije, a najbolje je što su učenici jako ponosni zbog toga, zbog mesta na kom odrastaju.
– Srećan sam jer živim u mestu gde je održan Prvi srpski ustanak. Meni to mnogo znači, ovo je stvarno spomen-mesto gde je u suštini nastanak nove srpske države i početak svega ovog što danas imamo. Sve mi se ovde dopada, ali pogotovo Marićevića jaruga – rekao je najbolji učenik škole, osmak Sava Jakovljević.
Škola je nedavno renovirala tavan, pa je do sada neiskorišćen prostor pretvorila u biblioteku i učionicu-stvraonicu koja stoji učenicima na raspolaganju da u njoj razvijaju svoju kreativnost dok uče nove lekcije. Svaka učionica ima zelenu i pametnu tablu, a u samom centru škole nalazi se sto sa dve klupe gde deca mogu da sednu, predahnu i šale se, pričaju i igraju šah, koji je u ovoj školi izrazito popularan. Koliko je važno deci da ambijent oko škole bude lep objasnila je direktorka Milijana.

– U našoj školi svi nastavnici i učitelji se trude da kroz svoje časove kreativno osmisle sadržaje. Tako da, pored ove stvaraonice – učionice, gde se mnogi tematski dani realizuju, imamo i ovu biblioteku, takođe se časovi realizuju ovde, ali ne samo učionica i prostor u školi, nego imamo tu privilegiju da ambijentalno učimo. Jer mi se nalazimo baš na mestu gde je podignut Prvi srpski ustanak. Marićevića jaruga je naša ambijentalna učionica koja pomaže deci da osete tu čar i taj duh prvog srpskog ustanka, da osete možda tu energiju i sad kako da kažem taj nagon za nekom borbom, za slobodom, ali i za pravednost, za pravednu slobodu – objasnila je direktorka.

Ukupno 116 đaka raspoređeno je u deset odeljenja i dve zgrade. Učenici od prvog do osmog razreda koji časove pohađaju raspoređeni su u osam odeljenja, dok postoji i izdvojeno odeljenje u Kopljarima, u kom rade dva učitelja, u tu školu idu učenici od prvog do četvrtog razreda.

– Naši đaci su mnogo dobri. Nemamo ih mnogo, ukupno 116 učenika raspoređenih u deset odeljenja. Moram spomenuti da, pored ove matične škole u Orašcu, imamo izdvojeno odeljenje u Kopljarima, gde rade dva učitelja u kombinaciji, ali naši đaci su raspoloženi i otvoreni za učenje u svakom smislu – rekla je direktorka.
U školi koja toliko potencira na očuvanju tradicije, očekivano je da deca vole istoriju i geografiju, ali učenici ove škole posebno vole i da recituju, glume i slikaju.

– Veoma smo onako zapaženi na likovnim i literarnim konkursima, ali vole i da glume. Prošle godine smo učestvovali na LUTKEF-u u Beogradu, gde smo osvojili treće mesto. Igraju šah, vole sport, timski rade, zajedništvo je onako osetno prisutno u našoj školi, tako da sam ponosna direktorka na sve njih – objasnila je direktorka.

Aktivnosti učenika su ovde brojne, učenički parlament je aktivan, organizuju se fotokonkursi, dečije nedelje, sportske nedelje, humanitarne akcije i u suštini sve što je moguće, a da je u granicama realnog.

– Naš učenički parlament je takođe aktivan, tako da ja mislim da sada deca imaju više slobode da kažu ono što misle, što žele i na osnovu toga mi njima sadržaje pravimo. Skoro smo imali dan škole za Sretenje, pa smo realizovali jedan fotokonkurs i oni su fotografisali segmente svog sela. Pored toga, mi dosta imamo sportskih nedelja. Mnogo vole sport i vole te aktivnosti van učionica, naravno. A takođe, kroz aktivnosti ja znam da plešem, koja se svake godine u našoj opštini realizuje sa osnovnim školama. Oni su redovni, obožavaju da plešu, a spomenula bih i sednicu učeničkog parlamenta gde okupljamo sve srednje škole i osnovne škole Opštine Aranđelovac, gde baš u Marićevića Jarugi, u Dečijoj nedelji, imamo tu sednicu na kojoj izražavaju svoje mišljenje, diskutuju i uče se toleranciji i razgovoru, slušanju jednih drugih – ispričala je ponosna direktorka.

Ova škola posebna je i po tome što tokom skoro cele školske godine imaju posete drugih škola, čiji učenici dolaze da uče o Prvom srpskom ustanku. Direktorka ističe da to ume da ometa nastavu, ali da uz dobar dogovor sve prođe odlično i dodaje da smatra da su seoske škole u prednosti jer su deca sa sela pristupačna, naučena da poštuju autoritet, dok su nastavnici otvoreniji da rade na sebi i idu u korak sa vremenom. Tome svedoči i promena krilatice škole.

Stari moto škole „Stvaramo potomke dostojne predaka“ zamenio je novi „Obrazovanje obraz čuva, vaspitanje lice umiva“, a u skladu sa njim u školi su se pojavile i neke promene. Na zidovima škole nalaze se misli čuvenih pesnika i filozofa, a nastavnici uče decu da mogu da iskažu svoje mišljenje i i dalje budu pristojni i uviđajni. Kada starija osoba uđe na čas, deca ustaju i govore „dobar dan“, a na hodniku se javljaju i pozdravljaju starije od sebe. Ipak, autoritet koji donose profesori ovde se meša sa ljubavlju, te se na hodniku mogu videti učenici i nastavnici kako se grle.

– Školu mogu da istaknem i da se pohvalim da ovde vlada jedan porodični duh, da kažem, jer se mi ovde svi poznajemo. Selo je malo, neko je nekome rođak, svakome komšija i tako se i ponašamo i u školi. Volimo se, poštujemo naravno, ali je prelepo raditi u takvoj atmosferi. I deca između sebe, ali i prema nastavnicima takođe. Danas ima principa autoriteta, naravno, ali je onako slobodnije razmišljanje u smislu da učenici mogu da slobodnije iskažu svoje mišljenje, svoje stavove, kroz razne organizacije – zaključila je direktorka Milijana Marićević.

Baš taj neobičan spoj čini ovu školu jednom od najboljih. Između zidova škole, pa i u njenoj okolini, mešaju se osećanja ljubavi, autoriteta, poštovanja, slobode, radoznalosti i kreativnosti i pokazuju da, iako možda ovi pojmovi deluju kao da su suprostavljeni, ustvari čine savršenu kombinaciju onoga što društvo u biti jeste – slobodno, puno ljubavi i poštovanja, gde radoznalost i kreativnost pomažu napredak.