Do prvog septembra je ostalo tačno sedam dana.

Iako je bilo rešeno, na sednici Kriznog štaba da sva deca krenu u škole 1. septembra, i iako je ministrastvo obrazovanja dalo objašnjenje kako će izgledati nastava, bilo je još mnogo nedoumica kako će tačno izgledati polazak u školu i kako će se nastava odvijati u toku cele školske godine.

I roditelje i đake nodređene stvari su vrlo bunile – kada i da li mora da se nosi maska, koji razredi će ići normalno, šta je to semaforski model… i da li će se, s obzirom na pogorošanje epidemiološke situacije, biti promena u toku školske godine.

Iz tog razloga Tim za škole, koji čine predstavnici Ministarstva prosvete i Instituta „Batut“ predložio detaljan plan kako bi trebalo da izgleda nastava u novoj školskoj godini.

Ministarstvo prosvete je uputilo školama stručna uputstva za organizaciju obrazovno-vaspitnog rada u osnovnim i u srednjim školama u Srbiji.

Da bi razrešili nedoumice, „Blic“ istražuje koje to novine čekaju osnovce i srednjoškolce ali i njihove nastavnike u školskoj godini 2021/2022.

1. Polazak u školu

Po predočenom planu, nova školska godina startovaće u sredu 1. septembra, potpuno regularno, skoro kao u doba pre korone.

Dakle, svi đaci u celoj Srbiji biće u klupama, neće biti podele na grupe, učenici će sedeti zajedno u klupama, a časovi će trajati punih 45 minuta, a ne kao prošle godine skraćenih 30.

2. Nošenje maske

Regulisano je i na koji način i kad će se nositi maske. Naime, đaci bi trebalo da nose maske dok ulaze u školu i idu ka svojoj učionici, a kad sednu u klupu moći će da ih skinu.

Njihova obaveza biće da ih nose dok odgovaraju ili razgovaraju, kao i prilikom odlaska na odmor ili u toalet.

Novina je da vakcinisani nastavnici ne moraju da nose masku, osim ako prilaze đacima na manje od metar i po, dok nevakcinisani moraju non-stop da ih nose.

Đaci će morati non-stop da nose maske 10 dana ako se otkrije da je jedan učenik zaražen koronom, a dozvoljene su sve vrste maski, hirurške, platnene, epidemiološke…

Ako je u odeljenju vakcinisano više od 70 odsto đaka, onda oni ne moraju da nose maske tokom časa.

3. Semaforski model

Veliku zabunu izazvoa je takozvani „semaforski model“.

On će na snazi bi tokom cele školske godine i po njemu bi sve škole, zavisno od lokalne samouprave kojima pripadaju, bile svrstane u zelenu, žutu ili crvenu zonu.

I zavisno u kojoj su zoni bio bi primenjen jedan od tri modela – normalni, kombinovani ili onlajn.

4. Promene do petka

Situacija će se u svakoj školi i lokalnoj samoupravi skenirati na nedeljnom nivou, a onda će se podaci slati Ministarstvu prosvete i Institutu “Batut”.

Odluka o prelasku iz jedne zone u drugu, odnosno promeni načina obavljanja nastave, mora da bude saopštena đacima i roditeljima najkasnije u petak u podne, a važiće od narednog ponedeljka, da bi svi mogli da se pripreme.

5. Pet parametara

Da li će škole i lokalne samouprave biti u zelenoj, žutoj ili crvenoj zoni neće biti proizvoljno već će zavisiti od nekoliko jasnih parametara: broja vakcinisanih, broja zaraženih u poslednjih 14 dana, procenta pozitivnih testova, trendu rasta ili opadanja broja zaraženih, ali i poštovanju mera u samim školama.

Odlučivanje o modelu nastave donosiće se za teritoriju opštine, odnosno grada u celini, uključujući tu i Beograd.

Dakle, gradske opštine se ne bi posmatrale kao posebne jedinice.

6. Korona protokol

Napravljen je i detaljan protokol koji definiše šta se dešava ako dođe do pojave zaraženih učenika u odeljenju.

Ukoliko se jedno dete razboli, a pohađalo je nastavu u poslednja 48 časa, onda će sva deca morati neprekidno da nose maske u učionicama, a zaraženi đak bi bio izolovan.

U slučaju da se razbole dva ili više učenika, onda bi kompletno odeljenje, ili grupa (podeljeni razred) u narednih deset dana prešlo na onlajn nastavu.

Ako bi više od polovine učenika jedne škole odsustvovalo najmanje dva dana i bio bar jedan potvrđen slučaj korone, svi učenici u školi bi automatski prešli 10 dana na onlajn nastavu.

7. Test i samoizolacija

Učenici i nastavnici ne treba da dolaze u školu ako imaju bilo koji od simptoma kovida-19 (kašalj, temperatura, otežano disanje, gubitak čula mirisa i ukusa…), baš kao što treba da ostanu 14 dana u samoizolaciji ako imaju nekog zaraženog u porodici ili domaćinstvu.

Đaci koji su išli kod lekara zbog sumnje na kovid, ne treba da dolaze u školu dok čekaju rezultat testiranja, odnosno sve dok ne dobiju negativan nalaz.

8. Hronični bolesnici

Učenicima i zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama, koji su u većem riziku od teškog oblika kovid-19 infekcije, kao i osobama koje su u bliskom kontaktu sa ovim posebno osetljivim kategorijama, preporučuje se vakcinacija i u zavisnosti od aktuelne epidemiološke situacije (od umerenog do visokog rizika transmisije virusa) treba im omogućiti učenje odnosno rad na daljinu, uz dostavljeno mišljenje lekara specijaliste odgovarajuće grane medicine.

9. Fizičko i muzičko

Jedna od nedoumica je bilo i kako će se održavati muzičko i fizičko, dva predmeta koja nose poseban rizik za zaražavanje.

Ukoliko se radi po zelenom modelu na časovima fizičkog su dozvoljeni kolektivni sportovi pod uslovom da u odeljenju nema potvrđenih slučajeva infekcije kovidom-19 u prethodnih 14 dana.

U suprotnom su zabranjeni. Moguća je organizacija časova muzičke kulture, kao i vannastavnih aktivnosti – hora i sportova.

Međutim, ako je škola u žutoj zoni potpuno se obustavljaju kolektivni sportovi i pevanje. Kada god je moguće organizovati časove fizičkog na otvorenom.

10. Priredbe, izleti

Proslave, priredbe i izleti u sledećoj školskoj godini su mogući isključivo ako se škola, odnosno lokalna samouprava, nalazi u zelenoj zoni.

Već ako pređu u žutu zonu, ne dozvoljavaju se ovakva okupljanja, niti grupne posete mestima gde će biti većeg broja ljudi, poput izleta, ekskurzija da bi se sprečilo masovno zaražavanje.

Zeleni model

Nastava po zelenom modelu ili sa školama u zelenoj zoni je ona koja će biti primenjena u svim školama od 1. septembra.

Dakle, svi đaci u učionicama, od najmlađih osnovaca do najstarijih srednjoškolaca, nema podele odeljenja na grupe, učenici će sedeti zajedno u klupama, a časovi će trajati regularnih 45 minuta.

Organizovanje nastave je tako da svako odeljenje ima svoju učionicu, da tokom malog odmora nema promene kabineta, osim ako je to baš neophodno zbog specifičnosti nastavnih predmeta.

Žuti model

On predviđa kombinovani vid nastave za đake sedmog i osmog razreda osnovnih škola, kao i za sve srednjoškolce.

Odeljenja bi bila podeljena i grupe bi išle jedan dan u školu, a drugi bi bili na onlajnu (srednjoškolci se ne bi kao prošle godine rotirali na nedeljnom nivou). Časovi bi trajali regularnih 45 minuta, ako postoje uslovi oni koji su na onlajnu bi preko platformi kod kuće pratili školsku nastavu, a ocenjivanje bi se vršilo isključivo u školama.

Tim za škole biće u mogućnosti da kombinovanu nastavu uvede i za pete i šeste razrede ako procene da postoji potreba, odnosno ako se grad ili opština nalaze u crvenoj zoni.

Mlađi osnovci bi nastavili redovno da idu u škole, ali bi se odeljenja sa više od 15 đaka, delila u grupe.

Crveni model

Predviđen je za najugroženije lokalne samouprave, sa velikim stepenom rizika, kod kojih bi u slučaju velikog broja zaraženih došlo do prelaska đaka potpuno na onlajn nastavu.

Tada bi svi učenici, od najmlađih osnovaca do najstarijih srednjoškolaca, bili na „časovima od kuće“.

Nastava bi se realizovala kroz sve zacrtane nastavne predmete, a časovi bi trajali 45 minuta.

Škola bi bila dužna da časove kompletno, ili u najvećem obimu, obavi u „realnom vremenu“, dok bi im kao svojevrsna pomoć služili i snimljeni časovi koji su dostupni na RTS planeti.

Opštine podeljene u tri kategorije i pet zona

Da li će opština ili grad, odnosno škole u njima, biti u zelenoj, žutoj ili crvenoj zoni, odnosno koji će se model nastave primenjivati, zavisiće pre svega od dva osnovna pokazatelja: broja novozaraženih na 100.000 stanovnika u poslednjih 14 dana (koji primenjuje i evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti ECDC), kao i procenta pozitivnih testova u poslednje dve nedelje.

Na osnovu broja zaraženih oni će biti podeljeni u zelenu zonu sa najnižim rizikom (ispod 50 zaraženih na 100.000), zelenu sa manjim rizikom (50-150 na 100.000), žutu sa umerenim rizikom (150-300 na 100.000), crvenu sa većim rizikom (300-600 na 100.000) i crvenu sa izuzetno visokim rizikom (preko 600 na 100.000).

Na osnovu procenta pozitivnih testova oni će takođe biti podeljeni u pet kategorija: oni koji imaju manje od 3% pozitivnih, onih od 3 do 6%, pa od 6 do 15%, onih od 15 do 25% i onih sa preko 25 odsto pozitivnih testova.

Izvor: Blic