Triangl

Obrazovni centar Triangl

Mala Matura Više Neće Biti Ista

Mala Matura Više Neće Biti Ista

Za narednu generaciju osmaka mala matura izgledaće drugačije ukoliko bude usvojen predlog Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Planirano je da se menja treći test na završnom ispitu te osmaci neće polagati kombinovani već će birati jedan od pet predmeta – istoriju, geografiju, fiziku, hemiju ili biologiju.

Triangl - Jedina Škola Koja Se Voli |

U predlogu izmene Pravilnika o programu završnog ispita stoji da učenici koji završe osmi razred u školskoj 2022/23 godini i naredne generacije osmog razreda polažu završni ispit rešavanjem zadataka u okviru tri testa: iz srpskog (maternjeg) jezika, matematike i iz jednog od pet predmet koji učenik izabere sa liste nastavnih predmeta iz prirodnih i društvenih nauka.

Pročitaj još...

U predlogu Pravilnika navodi se da se učenik osmog razreda najkasnije do 30. septembra izjašnjava iz kojeg će predmeta od pet ponuđenih raditi treći test. Menja se i način bodovanja. Do sada su đaci na testu iz srpskog i matematike mogli da ostvare maksimalno po 13 bodova dok je kombinovani test nosio 14 bodova.

– Učenik može da ostvari najviše 14 bodova na testu iz maternjeg jezika i 14 bodova na testu iz matematike, a 12 bodova na trećem testu – navedeno je u predlogu Pravilnika.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja prosledio je predlog izmene Pravilnika o programu završnog ispita Ministarstvu prosvere, a ministarstvo prosvete Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) na mišljenje.

Kritika na račun kombinovanog testa

Već duže nastavnici prosvetnim vlastima ukazuju da je treći test na maloj maturi slabije koncipiran u odnosu na ostala dva i da ga treba unaprediti. Navode da se na osnovu četiri pitanja iz svakog predmeta nije mogao dobiti dublji uvid u znanje po predmetima. Roditelji su ukazivali da to predstavlja veliko i nepotrebno opterećenje za učenike.

Kritike na račun trećeg testa iznete su i u Strategiji razvoja obrazovanja do 2030 godine. U dokumentu se navodi da roditelji i učenici zastupaju stanovište da treći test predstavlja veliko i nepotrebno opterećenje koje dovodi do stanja preteranog stresa, anksioznosti i zabrinutosti.

Polovinom juna u svim osnovnim školama sedmaci su radili probno testiranje kombinovanog testa po novom modelu. Oni su se zapravo opredeljivali za jedan od pet ponuđenih predmeta. Nije saopšteno kakve su rezultate ostvarili, niti za koji predmet su se najčešće odlučivali.

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Radivoje Stojković kaže da će to telo Pravilnik razmatrati po hitnom postupku.

– Materijal je primljen i istog dana prosleđen članovima Nacionalnog prosvetnog saveta. Prihvaćen je da se uradi po hitnom postupku. Početkom septembra na vanrednoj sednici diskutovaćemo o tome i dati mišljenje Ministarstvu prosvete – rekao je Stojković.

Procedura je takva da NPS daje mišljenje na osnovu koga Ministrastvo prosvete donosi konačnu odluku. U stručnoj javnost već provejava mišljenje da kompletna procedura neće moći da se završi kako bi učenici do 30. septembra mogli da se izjasne te će, kako se nezvanično saznaje, jedan od predloga biti da se izjašnjavanje pomeri do kraja prvog polugodišta.

U skladu sa Kalendarom aktivnosti za sprovođenje završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja za školsku završni ispit u avgustovskom roku biće održan 17, 18. i 19. avgusta, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

Bez lekarskog uverenja nema upisa u srednju školu

Bez lekarskog uverenja nema upisa u srednju školu

Za upis u prvi razred srednje škole, osim prijemnog ispita i bodova koje nose rezultati testova, ali i uspeh u osnovnoj školi, neophodno je i lekarsko uverenje o zdravstvenom stanju učenika. Ovaj papir, mali maturanti koji će od septembra sesti u srednjoškolske klupe, mogu dobiti u domu zdravlja u školskom dispanzeru, gde već imaju karton i izabranog pedijatra, ali i u službi Medicine rada Srbije ili u privatnim klinikama. Za koju god ustanovu da se odluče, uverenje moraju da plate, a razlike u ceni su velike i kreću se od 370 do 3.000 dinara.

Sistematski pregled radi dobijanja lekarskog uverenja za upis u stručnu srednju školu, obavezno je zakazati telefonom.

“Svi koji upisuju stručne srednje škole, treba da dođu u glavnu zgradu doma zdravlja, da kupe obrazac za lekarsko uverenje i formular u knjižari, a prethodno moraju da plate na šalteru. Ovaj dokument košta 370 dinara. Sa uplatnicom i obrascima, pacijent odlazi kod svog izabranog pedijatra, koji će mu u zavisnosti od srednje škole koju upisuje, uraditi određene preglede. To se razlikuje od škole do škole, a pedijatar će odrediti koji pregledi su potrebni” kaže za Nova.rs doktorka u Domu zdravlja Savski venac.

Važno je da svaki učenik, odnosno roditelj ili staratelj na vreme pribavi informacije o tome da li je potrebno lekarsko uverenje za upis u prvi razred srednje škole, odnosno koje preglede uključuje.

Ako je u pitanju mašinska škola, budući učenici moraju imati lekarsko uverenje koje osim laboratorijskih analiza krvi i urina, uključuje i pregled kod oftalmologa i specijaliste za ORL. Za upis u gimnaziju međutim, nije potrebno podnositi potvrdu o ispunjenosti zdravstvenih uslova.

Triangl - Jedina Škola Koja Se Voli |

Za upis u medicinsku školu potrebno je, između ostalog, da dete pribavi sve potvrde o alergijama koje ima, posebno o alergiji na penicilin jer se dešavalo da pojedini zbog osetljivosti na ovaj lek, ne dobiju uverenje za upis.

Svake godine u vreme upisa u srednje škole, zdravstvene ustanove prihoduju od lekarskih uverenja, pa tako ovaj dokument u Medicini rada Srbije za upis u srednju ekonomsku, poljoprivrednu, šumarsku, mašinsku, elektrotehničku, medicinsku, umetničku i školu uslužne delatnosti košta 1.000 dinara. Za hemijsku, grafičku, mašinsku (uz rad na visini), potom za školu rukovalaca građevinskim i poljoprivrednim mašinama, vozača motornog vozila, uverenje se plaća 2.000 dinara, a na sve ide i PDV od 20 odsto.

U privatnim klinikama cena lekarskog uverenja za upis u srednju školu iznosi 3.000 dinara, dok je u domovima zdravlja najjeftinije: od 350 do 370 dinara.

Ostaje nejasno zašto u državnim ustanovama učenici plaćaju lekarska uverenja, iako su osigurani preko roditelja, imaju karton u domovima zdravlja i overene knjižice.

Naime, na Konkursu za upis u srednje škole postoji spisak obrazovnih profila sa slovnim oznakama o zdravstvenom statusu (normalan vid, normalna funkcija kičmenog stuba, ekstremiteta, normalna funkcija nervnog sistema, jetre, bubrega, odsustvo alergijskih reakcija i slično), a dat je i detaljniji opis šta svaka od tih formulacija podrazumeva. Tako, recimo, normalna funkcija jetre znači da dete ima normalne vrednosti bilirubina i transaminaze, a normalna funkcija kardiovaskularnog sistema, podrazumeva da učenik ima normalan krvni pritisak i EKG i da nema srčanih mana.

U drugom pilotiraju državne mature srednjoškolci najbolje uradili testove iz stranih jezika

U drugom pilotiraju državne mature srednjoškolci najbolje uradili testove iz stranih jezika

U drugom pilotiraju državne mature najveća postignuća učenici četvrtog razreda srednjih škola su pokazali na testovima stranih jezika, gde su gimnazijalci osvajali i do 64 poena u proseku, odnosno do 51 poen učenici srednjih stručnih škola, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

 

Kada je reč o ostalim opšteobrazovnim predmetima, gimnazijalci su najbolje uradili hemiju (u proseku 51 bod), a učenici srednjih stručnih škola istoriju (36 bodova u proseku).

„Test iz srpskog jezika su, očekivano, najbolje uradili gimnazijalci (u proseku osvojili 47 bodova), a dosta gimnazijalaca je test rešio sa maksimalnih 100 poena, odnosno srednjoškolaca sa 93. Iako su učenici u rešavanju zadataka iz matematike bili manje uspešni (18 bodova u proseku u gimnazijama), bilo je dosta gimnazijalaca sa ukupnim poenom od 97, odnosno srednjoškolaca sa 81“, navedeno je u saopštenju.

 

Iz Ministarstva podsećaju da su ispite u okviru drugog pilotiranja radili učenici koji ove godine završavaju srednju školu, tako da ta generacija neće učestvovati u državnoj maturi kada bude uvedena.

„Učenici su testove radili bez pripreme, u toku redovnog nastavnog dana. Samim tim njihova motivacija nije bila visoka. Iako rezultati učenika ni ovaj put nisu bili u fokusu, ipak su bolji nego u oktobru 2020. godine, kada je državna matura pilotirana prvi put“, navodi se u saopštenju.

Triangl - Jedina Škola Koja Se Voli |

Rezultati drugog pilotiranja su razmatrani na radionici koja nije bila otvorena za medije.

U njoj su, kako piše u saopštenju, učestvovali predstavnici Ministarstva prosvete, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, zajednica škola i načelnici svih školskih uprava, kao i predstavnici projekta EU koji pruža podršku u sprovođenju državne mature.

 

Razmatrana je uspešnost realizacije drugog pilot programa državne mature, održanog od 5. do 8. aprila i predložena su rešenja za njeno unapređenje.

Drugi pilot program omogućio je detaljno sagledavanje i procenu gotovo celokupnog procesa od pripreme ispitnih materijala, preko distribucije i obezbeđivanja regularnosti ispita, do provere kvaliteta ocenjivanja i analize povratnih informacija na nivou škola i sistema.

Učestvovali su učenici četvrtih razreda, ovaj put iz svih srednjih škola iz cele Srbije.

Cilj drugog pilot programa, pored pomenute analize, je i da se sve škole pripreme za uvođenje državne mature koja je planirana za 2024. godinu.

„Procedure su, prema mišljenju velike većine svih učesnika, bile jasne, od postupka prijavljivanja, preko distribucije materijala do organizacije ispita u školama. Između 94 i 100 odsto učesnika smatra da je sve uspešno realizovano. U narednom periodu biće izmenjeni Pravilnik o programu opšte i umetničke mature i Pravilnik o programu stručne mature i završnog ispita, a u pripremi su i novo Stručno uputstvo sa svim prilozima za probnu maturu i eVodiči kroz maturu namenjeni

nastavnicima i učenicima“, ističe se u saopštenju.

 

Osim što je pilot obuhvatio proveru procedura, istovremeno se analizirao i način ocenjivanja i kvalitet zadataka, tako da su, prvi put, sve srednje škole odnosno nastavnici u tim školama imali priliku da se upoznaju sa konceptom testa.

„Posebno pohvaljujem one škole koje su maksimalno iskoristile mogućnost koja im je pružena i upoznale se u potpunosti sa onim što ih očekuje 2024. godine“, prenosi Ministarstvo reči ministra prosvete Branka Ružića.

On je dodao da je dosta škola već uradilo internu evaluaciju na osnovu kojih pripremaju planove za unapređivanje nastave i značaj mature shvataju kao mehanizam za poboljšanje kvaliteta nastave.

„Takođe, istakao bih i pojedine škole koje su dodatno motivisale učenike da uspešno realizuju test, kao što je bila opcija besplatne maturske večeri za učenika sa najboljim rezultatom“, rekao je on.

Ministarstvo je preporučilo školama da, kao jedan vid motivacije, učenicima koji dobro urade test upišu i bolje ocene u dnevnik.

Ružić je izrazio nezadovoljstvo pojedinim školama koje ovu priliku nisu iskoristile i čiji se rezultati negativno odražavaju na uspeh drugog pilota.

 

„Nadam se da ćemo naredni period iskoristiti da svi razumemo značaj državne mature za naše učenike i celokupan sistem. Svrha projekta je da olakšamo, pre svega, učenicima i umanjimo im stres pri upisu na fakultete, a istovremeno da im pružimo veće mogućnosti, od čega će korist imati i sam prosvetni sistem“, kazao je Ružić.

Generacija koja će prva polagati državnu maturu imaće još dve probe – prvu u maju 2023. godine, a drugu 2024. godine, te će imati priliku da provere svoje znanje koje je potrebno za polaganje po novom sistemu.

Menja se kombinovani test na maloj maturi?

Menja se kombinovani test na maloj maturi?

Učenici sedmog razreda imaće 15. juna probno testiranje iz jednog od pet predmeta koji se sada polažu na kombinovanom testu u okviru završnog ispita, što bi mogao da bude uvod u buduće promene na maloj maturi.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pripremio je testove iz fizike, hemije, biologije, geografije i istorije za testiranje znanja učenika u sedmom razredu čija je svrha da đaci steknu uvid u svoje znanje iz izabranog predmeta, ali i uvid u strukturu mogućeg budućeg trećeg testa za završni ispit na kraju osmog razreda, piše u dopisu upućenom direktorima osnovnih škola.

Kako se navodi, probno testiranje se odnosi na izradu trećeg, kombinovanog testa, gde se učenici, na osnovu isticanja u prirodnim, odnosno društvenim naukama, opredeljuju za predmet iz kojeg će rešavati test u okviru probnog testiranja.

Triangl - Jedina Škola Koja Se Voli |

Da li se promena koncepta male mature, odnosno kombinovanog testa planira za narednu školsku godinu nismo uspeli da saznamo ni u Ministarstvu prosvete, ni u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja do objavljivanja ovog teksta.

U dopisu školama koji je potpisao ministar prosvete Branko Ružić se navodi da je Ministarstvo prosvete u cilju ostvarivanja Strategije razvoja obrazovanja do 2030, u saradnji sa Zavodom, „pristupilo sagledavanju kvaliteta završnog ispita, kao i razmatranju i predlaganju modaliteta mogućnih promena koncepta kombinovanog testa u okviru završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja“.

Škole su dobile i precizno uputstvo kako da organizuju probno testiranje. Učenici treda da izaberu i prijave razrednom starešini koji od ponuđenih predmeta žele da polažu, u skladu sa svojim afinitetima i planiranim daljim tokom školovanja.

Rezultati koje budu postigli se neće ocenjivati, ali će predmetni nastavnici biti upoznati sa tim kako su učenici uradili testove. Testovi neće morati da se popunjavaju hemijskom olovkom, što je, podsetimo, obavezno na završnom ispitu.

Škole će blagovremeno biti obaveštene kada će testovi biti dostupni, a direktor škole treba da obezbedi štampanje i bezbedno čuvanje testova, kako ni đaci, ni nastavnici ne bi mogli unapred da imaju uvid u zadatke. Testovi treba da budu dostavljeni dežurnim nastavnicima neposredno pred početak testiranja.

U uputstvu za sprovođenje probnog testiranja se navodi da svaki učenik treba da dobije test samo iz predmeta koji je odabrao. U jednoj učenici/prostoriji mora da bude najviše 15 učenika, a grupu treba da čine učenici iz različitih odeljenja. Prilikom raspoređivanja je potrebno voditi računa o pravilnom rasporedu učenika, na osnovu izabranog predmeta, što, prema tumačenju direktora škola sa kojima smo razgovali, znači da učenici koji polažu isti predmet ne smeju da sede jedan iza drugoga.

Testiranje počinje u 12 sati, a đaci će imati 90 minuta da reše zadatke.

Ukoliko u školi ima učenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu IOP 1 mogu da rade neke od zadataka, a đaci koji rade po IOP-u 2 takođe treba da imaju priliku da rešavaju test koji će biti sačinjen u odnosu na očekivane ishode učenja iz individualnog plana, o čemu se dogovara Tim za dodatnu podršku, navodi se u dopisu.

Nastavnici su obavezni da analiziraju rezultate zajedno sa đacima na času, a ako oni budu slabiji od očekivanih, nastavnici treba da planiraju aktivnosti kako bi pomogli učenicima da unaprede znanje. Učenicima koji su pogrešno uradili zadatak treba omogućiti na istom času da utvrde razloge zbog kojih su napravili grešku ili nisu ni pokušali da reše zadatak, piše u uputstvu.

O tome da bi malu maturu trebalo modifikovati priča se godinama unazad, a upravo je kombinovani test ocenjen kao najsporniji, jer obuhvata gradivo iz čak pet školskih predmeta, koje se ispituje sa samo 20 zadataka.

U analizama završnog ispita koje je radio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja jedna od preporuka stručnjaka je bila da bi broj zadataka na kombinovanom testu trebalo povećati, čime bi se obezbedio ravnopravniji položaj učenika koji se ističu u prirodnim i društvenim naukama.

Za drugačiji kombinovani test se zalagao i bivši ministar prosvete Mladen Šarčević, koji je 2020. najavljivao promene za narednu godinu, ali se od toga odustalo.

Do danas je bilo različitih predloga kako bi treći test završnog ispita trebalo da izgleda. Sem ideje da se poveća broj zadataka, bilo je predloga da se bira jedan od predmeta koji se sada polažu na istom testu, potom da se ponudi prvi strani jezik kao alternativa kombinovanom testu, kao i da bi zadaci na ovom testu trebalo da liče PISA zadacima, sa čim se struka nije složila.

I u aktuelnoj Strategiji razvoja obrazovanja do 2030. godine iznose se kritičke opaske o trećem testu:

„Nakon višegodišnje primene završnog ispita došlo se do izvesnih uvida koji nameću potrebu za preispitivanjem njegovog kvaliteta, svrsishodnosti, kao i prednosti i nedostataka. Ovo se pre svega odnosi na kombinovani test. Mišljenja stručne javnosti, nastavnika i direktora ukazuju na to da koncept kombinovanog testa u ovom obliku nema kapacitet da ostvari svoj puni potencijal i svrhu i da su izmene neminovne. Nastavnici se slažu u proceni da je ovaj test slabije koncipiran u odnosu na ostala dva testa i da postoji prostor za njegovo unapređivanje. Roditelji i učenici zastupaju stanovište da treći test predstavlja veliko i nepotrebno opterećenje koje dovodi do stanja preteranog stresa, anksioznosti i zabrinutosti“, piše u Strategiji.

Godišnji test znanja za četvrtake

Za 15. juna je najavljeno još jedno testiranje i to učenika četvrtog razreda osnovnih škola. Kako saznajemo, reč je o godišnjem testu znanja iz tri predmeta – maternjeg jezika, matematike i prirode i društva. Pripremljene su dve verzije testova, koji služe da učenici provere svoje znanje, kao i da bi se za narednu školsku godinu isplaniralo na čemu nastavnici treba dodatno da rade. Na osnovu rezultata testiranja nastavnik može da oceni učenikova postignuća na testu, „ako je to u najboljem interesu učenika“, navodi se u uputstvu školama.

U Ministarstvu za Danas kažu da je ovo testiranje, između ostalog, usmereno na unapređivanje sistema samovrednovanja i spoljašnjeg vrednovanja rada ustanova, unapređivanje sistema i procesa za praćenje napredovanja učenika, kao i na izradu koncepta ocenjivanja koji postavlja učenje u centar evaluativnih aktivnosti nastavnika.

Plaćanje I Testiranja

Plaćanje I Testiranja

Dragi naši,

za nama je poslednji vikend priprema za malu maturu i ovim se završava deo nastave koji je obuhvatao obnovu gradiva od 5. do 8. razreda. Jedino će učenici koji dolazi u učionicu u Danila Srdića 11, imati dodatne časove iz matematike i srpskog jezika, ali o tome nešto više narednih dana.

Ono što sve najviše zanima jeste kako će izgledati naredni (završni) deo priprema. Zvanično ovaj deo priprema počinje u nedelju 12. juna. Kao što znamo, učenici sa nastavom u svojim osnovnim školama završavaju u petak 10. juna, kada će sigurno biti deo školskih proslava, pa smo zbog toga odlučili da im pružimo jedan dan odmora pred najzahtevniji deo priprema.

Završni deo priprema se sastoji od testiranja – koja će se obavljati u prepodnevnim časovima, i vežbanja koja će se obavljati u poslepodnevnim časovima. Učenici će dolaziti svakog dana, a o terminima i rasporedu testova će svakodnevno stizati obaveštenja (dan za dan). Već sada je jasno da u prvih nekoliko dana neće svi učenici ići na oba programa. 

  • Planirano je da učenici koji su zadovoljili radom i znanjem u samom početku dolaze samo na testiranja. Od rezultata na testovima, kriterijuma nastavnika i ambicija učenika, zavisi da li će dolaziti na dodatna vežbanja
  • Jedan deo učenika će od samog starta obavezno dolaziti dva puta dnevno (pre podne testovi – posle podne vežbanje zadataka sa testova), jer će oba programa za njih biti od izuzetne važnosti i kroz takav rad očekujemo maksimalnu produktivnost i napredak
  • Veoma mali broj učenika će prvih par dana dolaziti samo na vežbanja. Za njih će ovaj program trajati samo prva 4 dana, dok ne steknu sigurnost u svoje mogućnosti. Nakon toga ćemo i njih priključiti gore navedenim programima

Obaveštenje o tome kada učenici dolaze, kojoj grupi učenika pripadaju, koliko će vremena provoditi u Trianglu, stići će u toku ove nedelje. Završni deo priprema zvanično traje do 25. juna, ali ćemo i nakon toga biti dostupni za sve učenike koji žele dodatno da rade.

Naravno, mi bismo bili najzadovoljniji kada bi svi dolazili na oba programa svakog dana (dva puta dnevno), ali je iskustvo iz prethodnih godina pokazalo da to za određene učenike ume da bude kontraproduktivno. Zato ćemo prvih par dana završni deo testiranja organizovati na način koji je predstavljen u tekstu iznad. Nakon toga, će se sasvim izvesno povećati broj onih koji će dolaziti u naše učionice na oba programa.

Triangl - Jedina Škola Koja Se Voli |

Što se tiče samih testova, oni su koncipirani tako da budu nalik onima sa završnih ispita. Svaki test će imati 20 zadataka, a za svaki test predviđeno vreme rada je 120 minuta. Kako bismo prešli što više zadataka, dnevno će se raditi dva testa (matematika i kombinovani; ili srpski i kombinovani).

Učenici su dužni da na testove dolaze pripremljeni kao da je u pitanju mala matura. Nošenje grafitne olovke, hemijske olovke i gumice je OBAVEZNO. Telefoni se na početku testa gase i oduzimaju. Učenicima koji ne budu sa sobom nosili pribor neće biti omogućeno da rade testove. Svako ponašanje koje remeti druge učenike biće sankcionisano oduzimanjem testa i udaljavanjem iz učionice. 

Rezultati testova će se slati raditeljima istog dana kada je test rađen, ili dan kasnije. Takođe, učenicima će što ranije biti podeljeni radovi na uvid. Veoma je važno da znamo da Triangl ne zadržava testove učenika i da je nama u interesu da svaki roditelj ima uvid u rad svog deteta.

Plaćanje

Ovaj deo se odnosi na sve, osim na one koji su pripreme plaćali odjednom ili iz dva puta, i samim tim izmirili svoje obaveze.

Junska, ujedno i poslednja rata po unapred predviđenom planu plaćanja je korigovana i iznosi 7.000 dinara. Datum za izmirenje poslednje rate je 15. jun.

Ukoliko imate dodatnih pitanja po pitanju završnih testiranja ili plaćanja, ili pak želite da se informišete o drugim stvarima, molimo vas da nas kontaktirate tokom predstojećeg vikenda. 

O obrazovanju bolesne dece u Beogradu brine 87 nastavnika

O obrazovanju bolesne dece u Beogradu brine 87 nastavnika

Više od 80 nastavnika, širom Beograda, svakog dana posećuje bolničke sobe i domove dece na lečenju i tako obrazovanje čini dostupnim i tim mališanima.

Osnovna škola „Dr Dragan Hercog“ nije nalik ni jednoj drugoj školi u Beogradu – nastavnici rade potpuno drugačije od svojih kolega.

Zoran Aleksić, direktor škole, rekao je za N1 da je njihov rad terenski, da nastavnici, njih 87, nastavu izvode širom teritorije Beograda i u 12 beogradskih bolnica.

Triangl - Jedina Škola Koja Se Voli |

Radimo sa decom koja se nađu na bolničkom lečenju, sa decom koja su na kućnom lečenju – čije lečenje zahteva dugotrajnost i imamo dva odeljenja koja rade sa decom onlajn, neka od njih su i iz unutrašnjosti, dodaje.

Kaže da su izazovi pred nastavnicima veliki. Raditi sa decom koja su bolesna zahteva poseban pristup nastavi, prilagođavanje sadržaja i planova, navodi Aleksić. Podseća da njegove kolege rade u bolničkim uslovima, koji nisu učionički, i ističe da je potrebno mnogo fleksibilnosti. Prilagoditi se zdravstvenom stanju učenika u svakom trenutku, prilagoditi zadatke na koje dete može da odgovori – to su sve izazovi, dodaje.

„Moram da kažem da su naši učenici izuzetni heroji i ne beže od nastave, već naprotiv – jedva čekaju da nastavnik dođe i uspostavljaju jako dobru komunikaciju. Ta komunikacija rezultira i dobrim radovima, predstavama koje izodimo, na takmičenjima. Trudimo se da naši učesnici budu prisutni svuda gde mogu da budu prisutni – učestvuju na raznim priredbama koje se organizuju na nivou Grada“, istakao je sagovornik N1.

Roditelji koji žele da uključe decu u ovaj program, mogu im se obratiti preko ordinirajućeg lekara, preko matičnih škola gde su upisana deca ili putem telefona na sajtu škole „Dr Dragan Hercog“.

Naučnici prvi put kultivisali biljke u zemlji s Meseca

Naučnici prvi put kultivisali biljke u zemlji s Meseca

Naučnici su prvi put kultivisali biljke u zemlji sa Meseca – u uzorcima tla prikupljenim tokom NASA misija 1969. i 1972. godine – u dostignuću koje bi moglo dovesti do upotrebe biljaka sa Zemlje na ljudskim ispostavama na drugim planetama.

Naučnici su rekli da su posadili seme malog cvtnog korova Arabidopsis thaliana, u 12 malih saksija veličine naprstka i posmatrali kako niče i raste. U svakoj posudi nalazio se gram mesečeve zemlje, tačnije nazvan lunarni regolit, koji se svojim oštrim česticama i nedostatkom organskog materijala umnogome razlikuje od zemljinog tla, pa se nije znalo da li će seme proklijati.

Triangl - Jedina Škola Koja Se Voli |

„Kada smo prvi put videli obilje zelenih klica u svim uzorcima, ostali smo bez daha“, rekla je profesorka hortikulture Ana-Lisa Pol, direktorka Interdisciplinarnog centra za biotehnološka istraživanja Univerziteta Floride i kovoditeljka studije objavljene u „Communications Biology“.

„Biljke mogu da rastu u lunarnom regolitu. Ta jednostavna izjava je kolosalna i otvara vrata budućim istraživanjima korišćenjem resursa na Mesecu i verovatno na Marsu“, rekao je Pol.

Svako je seme proklijalo i nije bilo spoljašnjih razlika u ranim fazama rasta između onih posejanih u regolitu – koji se uglavnom sastoji od zdrobljenih bazaltnih stena – i semena posejanih radi poređenja u vulkanskom pepelu sa Zemlje sa sličnim mineralnim sastavom i veličinom čestica.

Seme zasađeno u regolitu imalo je lošije rezultate od uporedivih biljaka, što možda i nije iznenađujuće.

Međutim, naučnicima je bila izuzetna sama činjenica da su biljke nikle i rasle. Kovoditelj studije Rob Ferl sa Univerziteta Florida rekao je da oseća „radost gledajući kako život čini nešto što nikada ranije nije urađeno“.

„Videti kako biljke rastu je dostignuće, jer govori da možemo ići na Mesec i uzgajati hranu, čistiti zrak i reciklirati vodu koristeći biljke na način na koji ih koristimo ovde na Zemlji. To je takođe otkriće jer pokazuje da zemaljski život nije ograničen na Zemlju“, dodao je Ferl.

NASA je stavila na raspolaganje 12 grama – samo nekoliko kašičica – regolita prikupljenog tokom misija Apolo 11, Apolo 12 i Apolo 17. Naučnici su posadili tri ili četiri semenke u desetak posuda navlaženih hranjivom tečnošću, a zatim ih stavili u laboratoriju na oko 23 Celzijusova stepena pod LED svetlima koja daju ružičastu nijansu.

Seme je proklijalo u roku od tri dana. Nakon otprilike nedelju dana rasta, naučnici su uklonili sve osim jedne biljke iz svakog kontejnera. Ostavljeno je da raste do 20 dana starosti, a zatim su listovi ubrani da bi se procenila aktivnost gena.

Naučnici su takođe otkrili da je regolit koji je bio više izložen kosmičkim zracima i solarnom vetru na površini Meseca manje pogodan za rast.

Zemaljske biljke mogle bi da pomognu ljudima da postave ispostave na mestima kao što su Mesec i Mars, kao što je prikazano u filmu „Marsovac” iz 2015. kada je astronaut uzgajao krompir na Crvenoj planeti.

NASA-in program Artemis predviđa povratak ljudi na površinu Meseca u narednim godinama.

Ružić: Deo škola redovno, a deo onlajn zbog dojava o bombama

Ministar prosvete Srbije Branko Ružić izjavio je da će učenici škola koje su kontradiverzione jedinice policije detaljno pregledale, danas imati redovnu nastavu, dok će u školama koje nisu pregledane biti organizovana onlajn nastava.

Škole će se, po potrebi, prilagođavati uslovima, a najvažnije je da godinu privedemo kraju na regularan način, izjavio je za TV Prva Ružić, govoreći o prijavama bombi u gotovo 100 beogradskih škola.

Sve lažne dojave o podmetnutim bombama upućene su sa servera u inostranstvu, preneli su mediji.

Pretnje su stigle imejlom u osnovne i nekoliko srednjih škola u Beogradu, a u tekstu poruke se, između ostalog, navodi:

„Čudan osećaj smirenosti, kao da čekamo normalan dan, ista rutina kao i uvek. Mrzimo sebe, ali želimo da povredimo svakoga ko nam se nađe na putu. Osećaj da je sve oko sebe san ne napušta. Ne vidimo razloga da pišemo nešto drugo. Na kraju, možemo reći da nismo prvi i daleko od poslednjih“.

Taj imejl došao je sa adrese ruskog provajdera Yandex.ru. Mejl koji je stigao u ponedeljak u popodnevnim časovima i u kome se obaveštava o navodnom miniranju mostova, tržnih centara, Predsedništva i drugih objekata ima drugu sadržinu i kao motiv navodi odbijanje Srbije da Rusiji uvede sankcije.

Prijemni ispiti za specijalizovana odeljenja gimnazija i umetničkih škola počinju sutra

Prijemni ispiti za specijalizovana odeljenja gimnazija i umetničkih škola počinju sutra i trajaće do 22. maja. Oni će prijemni ispit imati tri dana, od 13. do 15. maja i iz tri dela – crtanje, slikanje i vajanje. Učenik može da ostvari najviše po 160 bodova na svakom delu prijemnog ispita, odnosno, ukupno 480 bodova.

Učenici sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju, polagaće prijemni ispit u subotu, 14. maja. Oni će rešavati test iz biologije od 10 do 12 časova, a učenici koji se opredele za hemiju polagaće test od 14 do 16 časova. Učenik može da ostvari najviše po 240 bodova na svakom testu i bira da li će da polaže jedan ili oba testa. Ukoliko polažu oba testa, boduje se bolji rezultat.

Učenik je položio prijemni ispit ako je ostvario najmanje 120 bodova na testu iz biologije, ili najmanje 120 bodova na testu iz hemije. Prijemni ispit za učenike sa posebnim sposobnostima za scenske i audio-vizuelne umetnosti, takođe biće održani u subotu, 14. maja, od 14 do 16 časova. Učenici polažu prijemni ispit na kome rešavaju test iz poznavanja opšte kulture i mogu da ostvare najviše 240 bodova.

Da bi se položio prijemni ispit potrebno je najmanje 120 bodova na testu iz poznavanja opšte kulture. Đaci nadareni za filološke nauke polagaće prijemni u subotu i nedelju, 14 i 15. maja. U subotu od 10 do 12 časova polagaće srpski, odnosno maternji jezik, dok će strani jezik, polagati dan kasnije, u nedelju od 10 do 12 časova.

Prijemni ispiti u muzičkim i baletskim školama, kao i za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, matematiku, fiziku , istoriju, geografiju, za nastavu na stranom jeziku biće održani sledeće nedelje, od 20. do 22. maja. Podnošenje sportske dokumentacije upis u specijalizovana sportska odeljenja gimnazija je 21. i 23. maja. Preliminarni rezultati prijemnog ispita (detaljna obaveštenja u srednjim školama koje sprovode prijemni ispit) biće objavljeni od 16. do 24.maja.

Podnošenje i rešavanje prigovora učenika na preliminarne rezultate prijemnog ispita su od 16. do 24. maja. Konačni rezultati biće objavljivani sukcesivno od 17. do 25. maja. Prema podacima Ministarstva prosvete, za ukupno 5.000 mesta u specijalizovanim profilima prijavilo se oko 6.900 đaka. Najveći broj učenika se prijavio za upis u odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, gde na 1.140 mesta ima skoro 2.100 prijavljenih.

Učenici koji polažu prijemne ispite, polažu i završni ispit koji će biti održan 27. 28. i 29. juna.

Dojave o bombama u više od 100 škola u Beogradu

Veliki broj osnovnih škola u Beogradu, njih 97, kao i pojedine srednje škole, jutros je dobilo dojave o bombama, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Nakon detaljnih provera većine škola, utvrđeno je da su dojave bile lažne. U nekim školama gde je završen policijski pregled, nastava se naknadno organizuje, a neke škole su se odlučile za onlajn nastavu.

Dojave su, između ostalih, stigle u osnovne škole „Starina Novak“, „Kralj Petar Drugi Karađorđević“ u Marulićevoj ulici, „Vladimir Rolović“, „Đura Jakšić“, „Danilo Kiš“, „Sveti Sava“, „Drinka Pavlović“, „Radomir Putnik“, „Kosta Abrašević“ u Resniku, „Karađorđe“ na Karaburmi i u još nekoliko beogradskih i zemunskih škola, ali i u Filološkoj gimnaziji.

Nakon detaljne provere kontradiverzionih ekipa MUP-a u velikom broju škola, utvrđeno je da su dojave o postavljenim bombama bile lažne, navodi se u saopštenju ministarstva.

„Učenici su vraćeni na nastavu, a u školama gde bezbednosni pregled još traje, učenici su poslati kućama. Nakon završenog pregleda škola učenici će biti vraćeni na nastavu“, naglašavaju u ministarstvu.

Dojave su stigle u ranim jutarnjim satima.