Triangl | Škola Koja Se Voli

  • +381 60 50 77 225
  • triangl.skolica@gmail.com
Facebook Instagram
Menu

vesti

Obrazovanje je degradirano i zastarelo, gradivo je preobimno, đaci bez funkcionalnih znanja, kvalitetan prosvetni kadar odlazi u privredu zbog boljih uslova rada i zarada – pokazalo je nedavno objavljeno istraživanje

Ovdašnje obrazovanje „zaključnu” ocenu trojku dobilo je od prosvetnih radnika učesnika Istraživanja o stavovima nastavnika i direktora škola prema obrazovnom sistemu u Srbiji. U ovoj studiji kvalitet našeg školstva nijedan zaposleni nije vrednovao peticom, jedinica je bilo. U ispitivanju su učestvovali prosvetni radnici iz Beograda, Čačka, Kikinde, Novog Pazara, Šapca, Sečnja, Niša, Kraljeva, Leskovca, Zrenjanina i Subotice, različitog inicijalnog obrazovanja i iskustva, koji rade u osnovnim i srednjim školama, gradskim i seoskim, redovnim i specijalnim.

Prema komentarima koje su navodili uz ocene, naše obrazovanje je degradirano, izgubilo smisao, zastarelo, takvo da deca ne stiču funkcionalna znanja, bez ujednačenih kriterijuma, urušeno i devastirano. Zaposleni u školama ističu i brojne nerešene probleme u našem školstvu – vršnjačko nasilje, nemotivisanost i učenika i nastavnika, lošu saradnju s roditeljima đaka. Napominju da je gradivo preobimno i neprilagođeno uzrastu, da su učenici pasivni (jedan nastavnik je čak rekao – anestezirani). Iskazi nastavnika iz ove studije svedoče da neki rade rutinski, kao u fabrici, a neke je sramota što rade u školi.

Ovi značajni pokazatelji deo su rezultata istraživanja koje je ove godine realizovala Nacionalna asocijacija roditelja i nastavnika Srbije (NARNS) u nameri da se iz ugla praktičara iz učionica i rukovodilaca škola sagleda obrazovni sistem. U analizi je dato i poređenje s nalazima prethodne studije koju je na istu temu NARNS uradio lane, ali su u fokus grupama ispitivani roditelji učenika.

− Prvo, kao istraživaču bilo mi je iznenađujuće teško da iznova čitam transkripte sa fokus grupa da bih uradila analizu prikupljenih podataka. Naime, kada pročitate izveštaje iz oba istraživanja – i sa roditeljima i sa nastavnicima i direktorima, prva reakcija je da oni ne govore mnogo toga novog, da smo sve to negde već znali. Ali kada se suočite sa svim njihovim iskazima, odjednom ne možete da se ne osećate loše. Pre svega zbog toga što je veoma jasno koliko su u školi svi nesrećni – i deca i nastavnici i roditelji. Drugi moj snažan utisak, iz ugla istraživača, odnosi se na to koliko su i roditelji i nastavnici bili željni da govore, zahvalni što ih neko pita i sa interesovanjem sluša. Nažalost, oni imaju veoma malo prilike da govore o problemima sa kojima se svakodnevno suočavaju, a imaju mnogo toga da kažu – dočarava za „Politiku” dr Nevena Buđevac, profesor Učiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, autor ovog istraživanja.

Pročitaj još...

Deo direktora u ovoj studiji ukazao je na „sve lošiji nastavnički kadar koji radi u školama usled toga što brojni, a posebno kvalitetni nastavnici odlaze iz škola da bi radili u privredi, gde su uslovi rada i zarade bolji i još važnije – gde se ne osećaju poniženo”. Više direktora navodi da su primetili „tihi štrajk nastavnika” u školama, što znači da se manje trude i više otaljavaju svoj posao.

− U situaciji u kojoj postoje brojni nagomilani problemi u obrazovanju, a istovremeno veoma malo ili nimalo sluha da se o tim problemima razgovara i oni rešavaju, iz škola odlazi veliki broj nastavnika tražeći bilo kakve druge poslove. Istovremeno, nastavnici koji ostaju u školama su sve manje motivisani i sve manje truda ulažu u rad sa učenicima. O tome su direktori govorili, označavajući ovu pojavu „tihim štrajkom” u situaciji u kojoj svi „preživljavaju” školu. Suštinski, možemo da kažemo da imamo ozbiljnu krizu kad je reč o kvalitetu obrazovanja u našim školama, koja zahteva ozbiljan i dugoročan pristup kako bi se situacija popravila. Ostajemo bez nastavnika, a novih je sve manje jer mladi nisu zainteresovani da se školuju za nastavnike i rade u ovakvim uslovima. Teško da možemo da očekujemo da imamo kvalitetnu nastavu u takvim okolnostima. Deo nastavnika, uprkos svemu, radi sjajan posao u školama, ali sistem ne može da počiva na pojedinačnom entuzijazmu, a naš sistem već predugo opstaje upravo zahvaljujući pojedincima, dok u sistemu ima sve manje – sistema – objašnjava dr Buđevac.

Nastavnici su u istraživanju najčešće isticali da je gradivo preobimno i da su deca previše opterećena. Žalili su se na odeljenja s prevelikim brojem učenika. Navodili da su rastrzani između želje da svima pruže ono što im treba i nemogućnosti da to učine imajući u vidu dijapazon učenika kojima predaju (deca s razvojnim smetnjama, iz marginalizovanih grupa, nadarena, prosečnih sposobnosti). Praktičari iz učionica potvrđuju i da se uči za ocenu – ne za znanje, pri čemu znanje nije u skladu s ocenama, gradivo je sve složenije dok su kriterijumi ocenjivanja sve niži. „Škola i školsko znanje za đake su dva koloseka koja se nigde ne dodiruju”, kako je to ilustrovala jedna učiteljica.

Prosvetni radnici, pokazuje ova studija, ne uspevaju da sa učenicima na kvalitetan način prođu kroz predviđeno gradivo, dok su istovremeno pod pritiskom da to urade. Otuda, kako priznaju, ima nastavnika koji formalno upisuju časove koje ne održe, a za to vreme dodatno đacima objašnjavaju lekcije odranije koje učenici nisu uspeli da savladaju. Na taj način, kažu, izbegavaju opomene inspekcije. Neki nastavnici odlučili su da ne rade tako, već da realno upisuju časove zato što, kako su rekli, ne žele da doprinose pogrešnoj slici da je moguće ostvariti zadati plan rada.

− Škola je zastarela i nije u skladu sa potrebama učenika (ni nastavnika), u njoj se ni učenici ni nastavnici ne osećaju dobro. Učenici ne dobijaju znanja koja su im korisna, već izlaze iz škola bez osnovnih funkcionalnih znanja, uprkos godinama koje tamo provode. Nastavnici su rastrzani između pokušaja da ispune zahteve koje i sami ocenjuju kao neodgovarajuće, brojnih pritisaka koje trpe i toga da učenike održe u obrazovnom procesu. Ipak, u sistemu koji ima toliko nagomilanih problema i u društvu koje obrazovanje suštinski ne vrednuje, veoma je teško održavati učenike motivisanim da uče, a i nastavnici, kao što vidimo, gube motivaciju. Kada se sve ovo uzme u obzir, ne čude niske ocene koje obrazovanju daju naši sagovornici. Naime, oni koji su najupućeniji u situaciju u školama – nastavnici i direktori škola, najsvesniji su i svih problema koji postoje, usled čega su i ocene koje daju niže nego što bismo želeli. Sve što su nam rekli zapravo je obrazloženje tih niskih ocena – zaključuje dr Buđevac.

Komplet od tri publikacije košta 1.100 dinara, mogu se kupiti u knjižarama ili pouzećem

Objavljene su zbirke zadataka za pripremu malih maturanata za polaganje obaveznog završnog ispita za kraj osnovnog obrzovanja. Uz tri novoobjavljene zbirke osmaci će imati dovoljno vremena da se spreme za trodnevnu proveru znanja koja utiče i na rangiranje učenika pri upisu u srednje škole. Đacima su na raspolaganju tri zbirke koje je pripremio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, gde se inače kroje maturski zadaci, a izdao „Prosvetni pregled”. 

Publikacije su priređene na srpskom i jezicima nacionalnih manjina, a svaka sadrži po 450 pitanja kojima se ispituju znanja sa osnovnog, srednjeg i naprednog nivoa. Jedna je zbirka zadataka iz srpskog, odnosno maternjeg jezika i književnosti, druga iz matematike, a u trećoj su objedinjeni zadaci iz pet izbornih predmeta: istorije, geografije, biologije, fizike i hemije. Na kraju svake zbirke nalaze se rešenja. U knjižarama u svim krajevima Srbije ove publikacije od danas su prodaji.

Pročitaj još...

− Osnovni zadatak zbirki je da đacima približi model zadataka koji će se naći na završnom ispitu u junu i da im omogući da samostalno vežbaju i proveravaju znanje. Ukoliko osmaci budu marljivo vežbali, zbirke im mogu garantovati uspeh na maloj maturi, jer je u izradi zadataka učestvovalo oko stotinu nastavnika iz osnovnih, srednjih škola i sa fakulteta, čime je osiguran kvalitet u svim traženim elementima − navode priređivači zbirki.

Sve publikacije mogu da se kupe u knjižari „Prosvetnog pregleda” u Beogradu i knjižarama širom Srbije ili pouzećem. Komplet od sve tri zbirke zajedno košta 1.100 dinara. Pojedinačno, cena zbirke za srpski ili maternji jezik je 440 dinara, dok su zbirke za matematiku i  objedinjene sa pitanjima iz pet predmeta jeftinije i koštaju po 330 dinara. Za osmake koji žele da vežbaju zadatke i van ovih zbirki, u prodaji su i testovi sa završnih ispita prethodnih godina.

Kao dodatna, i sasvim besplatna, podrška osmacima da se što bolje pripreme za završni ispit koji ih čeka u junu, na raspolaganju im je portal „E-vežbaonica”, koji su kreirali Ministarstvo prosvete i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u saradnji sa E-upravom i stručnjacima sa Matematičkog fakulteta i Fakulteta organizacionih nauka.

U ovoj onlajn vežbaonici đake očekuje na hiljade zadataka iz sedam predmeta (srpski ili maternji jezik i književnost, matematika, biologija, geografija, istorija, fizika i hemija) koje đaci mogu da rešavaju i vežbaju, a takođe su raspoređeni po težini, prema nivoima (osnovni, srednji, napredni) i kreirani su na osnovu obrazovnih standarda.

Osim zadataka na srpskom jeziku na portalu „E-vežbaonica” nalaze se i pitanja na osam jezika nacionalnih manjina – albanskom, bosanskom, mađarskom, rumunskom, rusinskom, slovačkom i hrvatskom. Ova velika baza zadataka za pripremu malih maturanata za završni ispit konstantno se dopunjuje.

Školskim kalendarom predviđeno je da osmaci u prvom roku na nacionalnom nivou polažu obaveznu malu maturu 21, 22. i 23. juna, a pre toga imaće vernu simulaciju ove provere znanja 24. i 25. marta.

Počelo je prijavljivanje učenika osmog razreda koji će predmet od pet ponuđenih pogalati na trećem testu u okviru završnog ispita. Biraju da li će to biti: istorija, geografija, fizika, hemija ili biologija.

Svakako, osmaci će, kao i do sada, rešavati testove iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, i matematike. Pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Milan Pašić savetuje male maturante kako da se odluče koji predmet da izaberu. Milan Pašić objašnjava da se prijava koji će biti treći predmet na maloj maturi može obaviti na dva načina – putem portala Moja srednja škola ili odlaskom u školu i popunjavanjem obrsaca.

Ukazao je da je u prvom danu 2.700 učenika i roditelja izabralo treći predmet koji će polagati.“Negde slično kao i u junu, 35 odsto njih je izabralo biologiju, 27 odsto geografiju, 19 odsto istoriju, 11 odsto hemiju i osam fiziku“, navodi Pašić.

Pročitaj još...

Dodao je da je u bazi 66.450 učenika, kao i da do kraja decembra mogu da menjaju izabrani predmet.

„Od 23. do 27. januara moći će da vide šta je konačan njihov izbor i ukoliko žele da promene ili je došlo do nekih tehničkih poteškoća – 30. i 31. januara će moći da promene neposredno u školi“, naveo je Pašić dodajući da će 1. februara taj proces biti završen.

Poručio je da taj test nema nikakve veze sa školom koju planiraju da upišu, kao i da nema uslova da ako izaberu predmet iz prirodnih nauka moraju da upišu i školu u skladu sa tim. Ukazao je da obično testovi sadrže pitanja sa tri nivoa – devet sa osnovnog, sedam sa srednjeg i četiri sa naprednog.

„Još jednom pozivamo učenike da pre nego što izaberu predmet, to ne bude neka subjektivna procena ili mišljenje roditelja, već da urade pet kombinovanih testova od prethodnih godina i da na osnovu toga vide koji je to predmet gde su pokazali najveće znanje i da to bude objektivna procena zašto su izabrali baš taj predmet“, naglasio je Pašić. Kada je reč o sistemu boodovanja na maloj maturi, kaže da način ostaje isti što se tiče bodovanja uspeha iz škole, a da je promenjeno kada je reč o polaganju testova.

„Sada imamo situaciju da će 14 bodova nositi testovi iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, i matematike, a kombinovani test će nositi 12 bodova“, zaključio je Pašić.

Sva velika sportska takmičenja privlače mnogo pažnje, ali uvek se Mundijal posebno istakne pričama koje nam donese.

Državni praznik proglasio je princ Saudijske Arabije nakon pobede reprezentacije ove zemlje protiv Argentine. Gledaju se utakmice na trgovima, okupljaju se navijači. Odlažu se i skraćuju školski časovi.

I kod nas smo imali priču o promenjenom rasporedu časova kako bi đaci i nastavnici mogli da gledaju utakmice reprezentacije Srbije. Iz svih škola stižu priče su nastavnici dozvoljavali đacima da tokom časova gledaju meč sa Kamerunom.

Ali, jedna profesorka iz Šapca otišla je korak dalje i ovaj meč iskoristila da đake priopita na izuzetno kreativan način.

Kako prenosi portal Zelena učionica, namenjen đacima, nastavnicima i roditeljima, profesorka fizike Tatjana Marković Topalović iz srednje medicinske škole u Šapcu držala je čas tokom prvog poluvremena meča Srbije i Kameruna.

A kako je trebalo da na tom času propituje učenike, našla je način kako da to učini zabavnim i korisnim, a da deca u isto vreme mogu da gledaju utakmicu.

„Kad sam stigla na čas, shvatila sam da od ispitivanja nema ništa. Na brzinu sam sklopila pitanja, a deca su se oduševila. Svi do jednog su pomno pratili utakmicu i pokušavali da daju odgovore, istražujući u svojim udžbenicima i na internetu. Nisam želela da ih pustim da samo gledaju utakmicu, kad znam da sam to mogla da iskoristim da ujedno i nauče i utvrde znanje“, rekla je za sajt Zelene učionice Tatjana koja je inače proglašena za jednog od najboljih edukatora Srbije.

A kako je trebalo da na tom času propituje učenike, našla je način kako da to učini zabavnim i korisnim, a da deca u isto vreme mogu da gledaju utakmicu.

„Kad sam stigla na čas, shvatila sam da od ispitivanja nema ništa. Na brzinu sam sklopila pitanja, a deca su se oduševila. Svi do jednog su pomno pratili utakmicu i pokušavali da daju odgovore, istražujući u svojim udžbenicima i na internetu. Nisam želela da ih pustim da samo gledaju utakmicu, kad znam da sam to mogla da iskoristim da ujedno i nauče i utvrde znanje“, rekla je za sajt Zelene učionice Tatjana koja je inače proglašena za jednog od najboljih edukatora Srbije.

Pročitaj još...

Pitanja nisu bila teška, ali su na sjajan način povezala fudbal sa fizikom i hemijom, a sve je ponovila i na sledećem času tokom drugog poluvremena.

Koji naš igrač ima najveću brzinu i koliko ona iznosi? Iz dimenzija fudbalskog terena, izračunaj površinu. Odredi srednju gustinu fudbalske lopte – to su samo neki od primera pitanja koja su bila ispisana na tabli uz poruke podrške Orlovima.

Detaljnije možete pronaći ovde, a mi možemo samo da kažemo – bravo za profesorku!

U subotu 2.oktobra nova generacija učenika krenula je sa pripremama za malu maturu. Osmaci pred kojima je jedan od najvažnijih životnih ispita, radiće vredno svakog vikenda sve do par dana pred završne ispite, kada će pokušati da realizuju ono o čemu već sada maštaju.

Prethodnog vikenda, generacija rođena 2008. godine, sela je u klupe Obrazovnog centra Triangl, sa ciljem da se što bolje pripremi za malu maturu. Tokom narednih devet mesec, pored tekućih školskih obaveza, u njihovom fokusu biće i gradivo iz prethodnog dela školovanja. Obnavljaće sve ono što su radili tokom petog, šestog i sedmog razreda, kao i aktuelno gradivo osmog razreda.

Za razliku od prethodnih generacija, aktuelne osmake očekuje nešto drugačiji maturski ispit. Umesto kombinovanog testa, đaci će birati koji će predmet, pored matematike i srpskog jezika, polagati kao treći završni test. Kao izborni predmet mogu se izabrati neki od 5 predmeta sa prošlogodišnjih kombinovanih testova. Prema prvim reakcijama, učenici će najviše birati geografiju ili istoriju, dok će nešto hrabriji izabrati hemiju ili fiziku. Predmet diskusije kod učenika i roditelja, jeste da li je ovakav model polaganja lakši od prethodnog i u kojoj meri.

Pročitaj još...

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je danas da nejednak pristup obrazovanju ubrzano deli svet. Govoreći uoči godišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN na skupu posvećenom obrazovanju Gutereš je konstatovao da je „obrazovanje u dubokoj krizi”, prenosi Tanjug.

On je podsetio da je pandemija korona virusa imala „razoran uticaj” na obrazovanje, pri čemu su se siromašni učenici, lišeni tehnološke podrške, našli u posebno nepovoljnom položaju.

Gutereš je uputio apel svim zemljama da im prioritet budu veća izdvajanja za unapređenje i poboljšanje uslova školovanja.

Pročitaj još...

Generalni sekretar UN je takođe kritikovao avganistanske talibane koji su od povratka na vlast u avgustu 2021. godine lišili obrazovanja više od milion tinejdžerki.

„Apelujem na vlasti u Avganistanu da odmah ukinu sva ograničenja za pristup đevojaka srednjoškolskom obrazovanju”, rekao je Gutereš.

Obraćajući se učesnicima današnjeg skupa Somaja Faruki, članica proslavljenog avganistanskog robotičkog tima za devojke, upozorila je da talibani „polako ukidaju postojanje žena u avganistanskom društvu”.

„Hiljade đevojaka možda se nikada neće vratiti u školu. Mnoge su se udale. Obećanja o ponovnom otvaranju škola su dolazila i nestajala”, rekla je Faruki.

UČENICI koji su ove godine upisali osmi razred, u junu će na maloj maturi, u okviru kombinovanog testa, polagati samo jedan predmet.

To znači da će od pet predmeta – hemija, biologija, fizika, geografija i istorija – koje je ovaj test do sada sadržao, osmaci polagati samo jedan koji sami izaberu. Ostala dva testa – iz srpskog jezika i matematike – ostaju kao i do sada.

– Đaci osmog razreda će, na kraju školske 2022/23, umesto kombinovanog testa koji su polagali do sada, kada su odgovarali na pitanja iz svih pet predmeta, izabrati jedan predmet – rečeno je „Novostima“ u Ministarstvu prosvete.

Još se ne zna do kada će deca morati da se izjasne o izabranom predmetu i kome će to saopštavati. – Ministarstvo prosvete će ubrzo, izmenama Pravilnika o programu završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, definisati rok u kom će se učenici osmog razreda izjašnjavati, kao i način izjašnjavanja – kažu naši sagovornici. Prema ranijim najavama, deca bi trebalo da se izjasne do 30. septembra, ali je taj rok prolongiran.

Pročitaj još...

Zoran Kostić, savetnik ministra prosvete, kazao je da je najvažnije da se učenicima daju dva roka, jedan u kome će se izjasniti koji predmet su odabrali i drugi za slučaj da se predomisle. Predloženo je i drugačije bodovanje, pa bi maternji jezik i matematika nosili maksimalno po 14 poena, a treći test 12.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, nakon što je uradio analizu male mature, predložio je da završni ispit ostane u postojećem formatu, odnosno da ima tri testa, ali da treći treba menjati na navedeni način.

Branislav Ranđelović, direktor Zavoda, rekao je da deci treba olakšati završni ispit koji bi trebalo da ima sličnu formu kao i buduća državna matura, koja kreće 2024. godine. On smatra da bi bio nonsens da deca na kraju osmog razreda polažu sedam predmeta, a učenici na kraju srednje škole samo tri. Odluku da se menja kombinovani test podržao je i Nacionalni prosvetni savet.

„PROBA“ ODRŽANA U JUNU

U junu je održana „proba“ izmenjene male mature, jer su učenici sedmog razreda, koji sada pohađaju osmi, polagali test iz jednog od pet predmeta sa kombinovanog testa po sopstvenom izboru. Od ukupno 63.600 đaka, testirano je 60.021 u 1.206 škola. Na probu je tako izašlo 94,37 odsto sedmaka.

U klupama će od danas sedeti više od 700.000 đaka, među kojima 65.000 prvaka.

I ova školska godina počinje intoniranjem himne Srbije.

Đaci će nastavu pohađati neposredno, a Tim za škole će i ubuduće razmatrati epidemiološku situaciju na nedeljnom nivou.

– Važno je da deca budu u bezbednom okruženju sa svojim nastavnicima, ima entuzijazma, nadahnutosti i kod prosvetnih radnika i kod učenika i od danas imaćemo žamor, žagor, osmehe na licu i osnovna intencija je da idu putem sticanja novih znanja – rekao je ministar prosvete Branko Ružić.

Pročitaj još...

Iako je bilo predloga da se školska godina pomeri za sedam dana zbog velikog broja obolelih, Tim za škole dao je zeleno svetlo za sutrašnji povratak đaka u klupe i to bez ikakvih ograničenja. Časovi će trajati 45 minuta, neće se deliti odeljenja, a ni maske za đake i zaposlene nisu obavezne. Dozvoljeno je da se organizuju izleti, ekskurzije, nastava u prirodi. Uprkos tome epidemiolozi savetuju da se dosledno primenjuju opšte mere zaštite i lične higijene, kako u školi tako i van nje.

Bez obzira što školska godina počinje bez ograničenja sve škole dobile su uputstva kako da se ponašaju ukoliko se tokom boravka u školi kod nekog učenika jave simptomi kovida.

Za narednu generaciju osmaka mala matura izgledaće drugačije ukoliko bude usvojen predlog Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.

Planirano je da se menja treći test na završnom ispitu te osmaci neće polagati kombinovani već će birati jedan od pet predmeta – istoriju, geografiju, fiziku, hemiju ili biologiju.

U predlogu izmene Pravilnika o programu završnog ispita stoji da učenici koji završe osmi razred u školskoj 2022/23 godini i naredne generacije osmog razreda polažu završni ispit rešavanjem zadataka u okviru tri testa: iz srpskog (maternjeg) jezika, matematike i iz jednog od pet predmet koji učenik izabere sa liste nastavnih predmeta iz prirodnih i društvenih nauka.

Pročitaj još...

U predlogu Pravilnika navodi se da se učenik osmog razreda najkasnije do 30. septembra izjašnjava iz kojeg će predmeta od pet ponuđenih raditi treći test. Menja se i način bodovanja. Do sada su đaci na testu iz srpskog i matematike mogli da ostvare maksimalno po 13 bodova dok je kombinovani test nosio 14 bodova.

– Učenik može da ostvari najviše 14 bodova na testu iz maternjeg jezika i 14 bodova na testu iz matematike, a 12 bodova na trećem testu – navedeno je u predlogu Pravilnika.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja prosledio je predlog izmene Pravilnika o programu završnog ispita Ministarstvu prosvere, a ministarstvo prosvete Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) na mišljenje.

Kritika na račun kombinovanog testa

Već duže nastavnici prosvetnim vlastima ukazuju da je treći test na maloj maturi slabije koncipiran u odnosu na ostala dva i da ga treba unaprediti. Navode da se na osnovu četiri pitanja iz svakog predmeta nije mogao dobiti dublji uvid u znanje po predmetima. Roditelji su ukazivali da to predstavlja veliko i nepotrebno opterećenje za učenike.

Kritike na račun trećeg testa iznete su i u Strategiji razvoja obrazovanja do 2030 godine. U dokumentu se navodi da roditelji i učenici zastupaju stanovište da treći test predstavlja veliko i nepotrebno opterećenje koje dovodi do stanja preteranog stresa, anksioznosti i zabrinutosti.

Polovinom juna u svim osnovnim školama sedmaci su radili probno testiranje kombinovanog testa po novom modelu. Oni su se zapravo opredeljivali za jedan od pet ponuđenih predmeta. Nije saopšteno kakve su rezultate ostvarili, niti za koji predmet su se najčešće odlučivali.

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Radivoje Stojković kaže da će to telo Pravilnik razmatrati po hitnom postupku.

– Materijal je primljen i istog dana prosleđen članovima Nacionalnog prosvetnog saveta. Prihvaćen je da se uradi po hitnom postupku. Početkom septembra na vanrednoj sednici diskutovaćemo o tome i dati mišljenje Ministarstvu prosvete – rekao je Stojković.

Procedura je takva da NPS daje mišljenje na osnovu koga Ministrastvo prosvete donosi konačnu odluku. U stručnoj javnost već provejava mišljenje da kompletna procedura neće moći da se završi kako bi učenici do 30. septembra mogli da se izjasne te će, kako se nezvanično saznaje, jedan od predloga biti da se izjašnjavanje pomeri do kraja prvog polugodišta.

U skladu sa Kalendarom aktivnosti za sprovođenje završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja za školsku završni ispit u avgustovskom roku biće održan 17, 18. i 19. avgusta, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

Za upis u prvi razred srednje škole, osim prijemnog ispita i bodova koje nose rezultati testova, ali i uspeh u osnovnoj školi, neophodno je i lekarsko uverenje o zdravstvenom stanju učenika. Ovaj papir, mali maturanti koji će od septembra sesti u srednjoškolske klupe, mogu dobiti u domu zdravlja u školskom dispanzeru, gde već imaju karton i izabranog pedijatra, ali i u službi Medicine rada Srbije ili u privatnim klinikama. Za koju god ustanovu da se odluče, uverenje moraju da plate, a razlike u ceni su velike i kreću se od 370 do 3.000 dinara.

Sistematski pregled radi dobijanja lekarskog uverenja za upis u stručnu srednju školu, obavezno je zakazati telefonom.

“Svi koji upisuju stručne srednje škole, treba da dođu u glavnu zgradu doma zdravlja, da kupe obrazac za lekarsko uverenje i formular u knjižari, a prethodno moraju da plate na šalteru. Ovaj dokument košta 370 dinara. Sa uplatnicom i obrascima, pacijent odlazi kod svog izabranog pedijatra, koji će mu u zavisnosti od srednje škole koju upisuje, uraditi određene preglede. To se razlikuje od škole do škole, a pedijatar će odrediti koji pregledi su potrebni” kaže za Nova.rs doktorka u Domu zdravlja Savski venac.

Važno je da svaki učenik, odnosno roditelj ili staratelj na vreme pribavi informacije o tome da li je potrebno lekarsko uverenje za upis u prvi razred srednje škole, odnosno koje preglede uključuje.

Ako je u pitanju mašinska škola, budući učenici moraju imati lekarsko uverenje koje osim laboratorijskih analiza krvi i urina, uključuje i pregled kod oftalmologa i specijaliste za ORL. Za upis u gimnaziju međutim, nije potrebno podnositi potvrdu o ispunjenosti zdravstvenih uslova.

Za upis u medicinsku školu potrebno je, između ostalog, da dete pribavi sve potvrde o alergijama koje ima, posebno o alergiji na penicilin jer se dešavalo da pojedini zbog osetljivosti na ovaj lek, ne dobiju uverenje za upis.

Svake godine u vreme upisa u srednje škole, zdravstvene ustanove prihoduju od lekarskih uverenja, pa tako ovaj dokument u Medicini rada Srbije za upis u srednju ekonomsku, poljoprivrednu, šumarsku, mašinsku, elektrotehničku, medicinsku, umetničku i školu uslužne delatnosti košta 1.000 dinara. Za hemijsku, grafičku, mašinsku (uz rad na visini), potom za školu rukovalaca građevinskim i poljoprivrednim mašinama, vozača motornog vozila, uverenje se plaća 2.000 dinara, a na sve ide i PDV od 20 odsto.

Pročitaj još...

U privatnim klinikama cena lekarskog uverenja za upis u srednju školu iznosi 3.000 dinara, dok je u domovima zdravlja najjeftinije: od 350 do 370 dinara.

Ostaje nejasno zašto u državnim ustanovama učenici plaćaju lekarska uverenja, iako su osigurani preko roditelja, imaju karton u domovima zdravlja i overene knjižice.

Naime, na Konkursu za upis u srednje škole postoji spisak obrazovnih profila sa slovnim oznakama o zdravstvenom statusu (normalan vid, normalna funkcija kičmenog stuba, ekstremiteta, normalna funkcija nervnog sistema, jetre, bubrega, odsustvo alergijskih reakcija i slično), a dat je i detaljniji opis šta svaka od tih formulacija podrazumeva. Tako, recimo, normalna funkcija jetre znači da dete ima normalne vrednosti bilirubina i transaminaze, a normalna funkcija kardiovaskularnog sistema, podrazumeva da učenik ima normalan krvni pritisak i EKG i da nema srčanih mana.