Triangl

vesti

Prijemni ispiti za specijalizovana odeljenja gimnazija i umetničkih škola počinju sutra

Prijemni ispiti za specijalizovana odeljenja gimnazija i umetničkih škola počinju sutra i trajaće do 22. maja. Oni će prijemni ispit imati tri dana, od 13. do 15. maja i iz tri dela – crtanje, slikanje i vajanje. Učenik može da ostvari najviše po 160 bodova na svakom delu prijemnog ispita, odnosno, ukupno 480 bodova.

Učenici sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju, polagaće prijemni ispit u subotu, 14. maja. Oni će rešavati test iz biologije od 10 do 12 časova, a učenici koji se opredele za hemiju polagaće test od 14 do 16 časova. Učenik može da ostvari najviše po 240 bodova na svakom testu i bira da li će da polaže jedan ili oba testa. Ukoliko polažu oba testa, boduje se bolji rezultat.

Učenik je položio prijemni ispit ako je ostvario najmanje 120 bodova na testu iz biologije, ili najmanje 120 bodova na testu iz hemije. Prijemni ispit za učenike sa posebnim sposobnostima za scenske i audio-vizuelne umetnosti, takođe biće održani u subotu, 14. maja, od 14 do 16 časova. Učenici polažu prijemni ispit na kome rešavaju test iz poznavanja opšte kulture i mogu da ostvare najviše 240 bodova.

Da bi se položio prijemni ispit potrebno je najmanje 120 bodova na testu iz poznavanja opšte kulture. Đaci nadareni za filološke nauke polagaće prijemni u subotu i nedelju, 14 i 15. maja. U subotu od 10 do 12 časova polagaće srpski, odnosno maternji jezik, dok će strani jezik, polagati dan kasnije, u nedelju od 10 do 12 časova.

Prijemni ispiti u muzičkim i baletskim školama, kao i za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, matematiku, fiziku , istoriju, geografiju, za nastavu na stranom jeziku biće održani sledeće nedelje, od 20. do 22. maja. Podnošenje sportske dokumentacije upis u specijalizovana sportska odeljenja gimnazija je 21. i 23. maja. Preliminarni rezultati prijemnog ispita (detaljna obaveštenja u srednjim školama koje sprovode prijemni ispit) biće objavljeni od 16. do 24.maja.

Podnošenje i rešavanje prigovora učenika na preliminarne rezultate prijemnog ispita su od 16. do 24. maja. Konačni rezultati biće objavljivani sukcesivno od 17. do 25. maja. Prema podacima Ministarstva prosvete, za ukupno 5.000 mesta u specijalizovanim profilima prijavilo se oko 6.900 đaka. Najveći broj učenika se prijavio za upis u odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, gde na 1.140 mesta ima skoro 2.100 prijavljenih.

Učenici koji polažu prijemne ispite, polažu i završni ispit koji će biti održan 27. 28. i 29. juna.

Dojave o bombama u više od 100 škola u Beogradu

Veliki broj osnovnih škola u Beogradu, njih 97, kao i pojedine srednje škole, jutros je dobilo dojave o bombama, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Nakon detaljnih provera većine škola, utvrđeno je da su dojave bile lažne. U nekim školama gde je završen policijski pregled, nastava se naknadno organizuje, a neke škole su se odlučile za onlajn nastavu.

Dojave su, između ostalih, stigle u osnovne škole „Starina Novak“, „Kralj Petar Drugi Karađorđević“ u Marulićevoj ulici, „Vladimir Rolović“, „Đura Jakšić“, „Danilo Kiš“, „Sveti Sava“, „Drinka Pavlović“, „Radomir Putnik“, „Kosta Abrašević“ u Resniku, „Karađorđe“ na Karaburmi i u još nekoliko beogradskih i zemunskih škola, ali i u Filološkoj gimnaziji.

Nakon detaljne provere kontradiverzionih ekipa MUP-a u velikom broju škola, utvrđeno je da su dojave o postavljenim bombama bile lažne, navodi se u saopštenju ministarstva.

„Učenici su vraćeni na nastavu, a u školama gde bezbednosni pregled još traje, učenici su poslati kućama. Nakon završenog pregleda škola učenici će biti vraćeni na nastavu“, naglašavaju u ministarstvu.

Dojave su stigle u ranim jutarnjim satima.

10 stvari koje treba da znate pred početak nove školske godine

Do prvog septembra je ostalo tačno sedam dana.

Iako je bilo rešeno, na sednici Kriznog štaba da sva deca krenu u škole 1. septembra, i iako je ministrastvo obrazovanja dalo objašnjenje kako će izgledati nastava, bilo je još mnogo nedoumica kako će tačno izgledati polazak u školu i kako će se nastava odvijati u toku cele školske godine.

I roditelje i đake nodređene stvari su vrlo bunile – kada i da li mora da se nosi maska, koji razredi će ići normalno, šta je to semaforski model… i da li će se, s obzirom na pogorošanje epidemiološke situacije, biti promena u toku školske godine.

Iz tog razloga Tim za škole, koji čine predstavnici Ministarstva prosvete i Instituta „Batut“ predložio detaljan plan kako bi trebalo da izgleda nastava u novoj školskoj godini.

Ministarstvo prosvete je uputilo školama stručna uputstva za organizaciju obrazovno-vaspitnog rada u osnovnim i u srednjim školama u Srbiji.

Da bi razrešili nedoumice, „Blic“ istražuje koje to novine čekaju osnovce i srednjoškolce ali i njihove nastavnike u školskoj godini 2021/2022.

1. Polazak u školu

Po predočenom planu, nova školska godina startovaće u sredu 1. septembra, potpuno regularno, skoro kao u doba pre korone.

Dakle, svi đaci u celoj Srbiji biće u klupama, neće biti podele na grupe, učenici će sedeti zajedno u klupama, a časovi će trajati punih 45 minuta, a ne kao prošle godine skraćenih 30.

2. Nošenje maske

Regulisano je i na koji način i kad će se nositi maske. Naime, đaci bi trebalo da nose maske dok ulaze u školu i idu ka svojoj učionici, a kad sednu u klupu moći će da ih skinu.

Njihova obaveza biće da ih nose dok odgovaraju ili razgovaraju, kao i prilikom odlaska na odmor ili u toalet.

Novina je da vakcinisani nastavnici ne moraju da nose masku, osim ako prilaze đacima na manje od metar i po, dok nevakcinisani moraju non-stop da ih nose.

Đaci će morati non-stop da nose maske 10 dana ako se otkrije da je jedan učenik zaražen koronom, a dozvoljene su sve vrste maski, hirurške, platnene, epidemiološke…

Ako je u odeljenju vakcinisano više od 70 odsto đaka, onda oni ne moraju da nose maske tokom časa.

3. Semaforski model

Veliku zabunu izazvoa je takozvani „semaforski model“.

On će na snazi bi tokom cele školske godine i po njemu bi sve škole, zavisno od lokalne samouprave kojima pripadaju, bile svrstane u zelenu, žutu ili crvenu zonu.

I zavisno u kojoj su zoni bio bi primenjen jedan od tri modela – normalni, kombinovani ili onlajn.

4. Promene do petka

Situacija će se u svakoj školi i lokalnoj samoupravi skenirati na nedeljnom nivou, a onda će se podaci slati Ministarstvu prosvete i Institutu “Batut”.

Odluka o prelasku iz jedne zone u drugu, odnosno promeni načina obavljanja nastave, mora da bude saopštena đacima i roditeljima najkasnije u petak u podne, a važiće od narednog ponedeljka, da bi svi mogli da se pripreme.

5. Pet parametara

Da li će škole i lokalne samouprave biti u zelenoj, žutoj ili crvenoj zoni neće biti proizvoljno već će zavisiti od nekoliko jasnih parametara: broja vakcinisanih, broja zaraženih u poslednjih 14 dana, procenta pozitivnih testova, trendu rasta ili opadanja broja zaraženih, ali i poštovanju mera u samim školama.

Odlučivanje o modelu nastave donosiće se za teritoriju opštine, odnosno grada u celini, uključujući tu i Beograd.

Dakle, gradske opštine se ne bi posmatrale kao posebne jedinice.

6. Korona protokol

Napravljen je i detaljan protokol koji definiše šta se dešava ako dođe do pojave zaraženih učenika u odeljenju.

Ukoliko se jedno dete razboli, a pohađalo je nastavu u poslednja 48 časa, onda će sva deca morati neprekidno da nose maske u učionicama, a zaraženi đak bi bio izolovan.

U slučaju da se razbole dva ili više učenika, onda bi kompletno odeljenje, ili grupa (podeljeni razred) u narednih deset dana prešlo na onlajn nastavu.

Ako bi više od polovine učenika jedne škole odsustvovalo najmanje dva dana i bio bar jedan potvrđen slučaj korone, svi učenici u školi bi automatski prešli 10 dana na onlajn nastavu.

7. Test i samoizolacija

Učenici i nastavnici ne treba da dolaze u školu ako imaju bilo koji od simptoma kovida-19 (kašalj, temperatura, otežano disanje, gubitak čula mirisa i ukusa…), baš kao što treba da ostanu 14 dana u samoizolaciji ako imaju nekog zaraženog u porodici ili domaćinstvu.

Đaci koji su išli kod lekara zbog sumnje na kovid, ne treba da dolaze u školu dok čekaju rezultat testiranja, odnosno sve dok ne dobiju negativan nalaz.

8. Hronični bolesnici

Učenicima i zaposlenima u obrazovno-vaspitnim ustanovama, koji su u većem riziku od teškog oblika kovid-19 infekcije, kao i osobama koje su u bliskom kontaktu sa ovim posebno osetljivim kategorijama, preporučuje se vakcinacija i u zavisnosti od aktuelne epidemiološke situacije (od umerenog do visokog rizika transmisije virusa) treba im omogućiti učenje odnosno rad na daljinu, uz dostavljeno mišljenje lekara specijaliste odgovarajuće grane medicine.

9. Fizičko i muzičko

Jedna od nedoumica je bilo i kako će se održavati muzičko i fizičko, dva predmeta koja nose poseban rizik za zaražavanje.

Ukoliko se radi po zelenom modelu na časovima fizičkog su dozvoljeni kolektivni sportovi pod uslovom da u odeljenju nema potvrđenih slučajeva infekcije kovidom-19 u prethodnih 14 dana.

U suprotnom su zabranjeni. Moguća je organizacija časova muzičke kulture, kao i vannastavnih aktivnosti – hora i sportova.

Međutim, ako je škola u žutoj zoni potpuno se obustavljaju kolektivni sportovi i pevanje. Kada god je moguće organizovati časove fizičkog na otvorenom.

10. Priredbe, izleti

Proslave, priredbe i izleti u sledećoj školskoj godini su mogući isključivo ako se škola, odnosno lokalna samouprava, nalazi u zelenoj zoni.

Već ako pređu u žutu zonu, ne dozvoljavaju se ovakva okupljanja, niti grupne posete mestima gde će biti većeg broja ljudi, poput izleta, ekskurzija da bi se sprečilo masovno zaražavanje.

Zeleni model

Nastava po zelenom modelu ili sa školama u zelenoj zoni je ona koja će biti primenjena u svim školama od 1. septembra.

Dakle, svi đaci u učionicama, od najmlađih osnovaca do najstarijih srednjoškolaca, nema podele odeljenja na grupe, učenici će sedeti zajedno u klupama, a časovi će trajati regularnih 45 minuta.

Organizovanje nastave je tako da svako odeljenje ima svoju učionicu, da tokom malog odmora nema promene kabineta, osim ako je to baš neophodno zbog specifičnosti nastavnih predmeta.

Žuti model

On predviđa kombinovani vid nastave za đake sedmog i osmog razreda osnovnih škola, kao i za sve srednjoškolce.

Odeljenja bi bila podeljena i grupe bi išle jedan dan u školu, a drugi bi bili na onlajnu (srednjoškolci se ne bi kao prošle godine rotirali na nedeljnom nivou). Časovi bi trajali regularnih 45 minuta, ako postoje uslovi oni koji su na onlajnu bi preko platformi kod kuće pratili školsku nastavu, a ocenjivanje bi se vršilo isključivo u školama.

Tim za škole biće u mogućnosti da kombinovanu nastavu uvede i za pete i šeste razrede ako procene da postoji potreba, odnosno ako se grad ili opština nalaze u crvenoj zoni.

Mlađi osnovci bi nastavili redovno da idu u škole, ali bi se odeljenja sa više od 15 đaka, delila u grupe.

Crveni model

Predviđen je za najugroženije lokalne samouprave, sa velikim stepenom rizika, kod kojih bi u slučaju velikog broja zaraženih došlo do prelaska đaka potpuno na onlajn nastavu.

Tada bi svi učenici, od najmlađih osnovaca do najstarijih srednjoškolaca, bili na „časovima od kuće“.

Nastava bi se realizovala kroz sve zacrtane nastavne predmete, a časovi bi trajali 45 minuta.

Škola bi bila dužna da časove kompletno, ili u najvećem obimu, obavi u „realnom vremenu“, dok bi im kao svojevrsna pomoć služili i snimljeni časovi koji su dostupni na RTS planeti.

Opštine podeljene u tri kategorije i pet zona

Da li će opština ili grad, odnosno škole u njima, biti u zelenoj, žutoj ili crvenoj zoni, odnosno koji će se model nastave primenjivati, zavisiće pre svega od dva osnovna pokazatelja: broja novozaraženih na 100.000 stanovnika u poslednjih 14 dana (koji primenjuje i evropski centar za kontrolu i prevenciju bolesti ECDC), kao i procenta pozitivnih testova u poslednje dve nedelje.

Na osnovu broja zaraženih oni će biti podeljeni u zelenu zonu sa najnižim rizikom (ispod 50 zaraženih na 100.000), zelenu sa manjim rizikom (50-150 na 100.000), žutu sa umerenim rizikom (150-300 na 100.000), crvenu sa većim rizikom (300-600 na 100.000) i crvenu sa izuzetno visokim rizikom (preko 600 na 100.000).

Na osnovu procenta pozitivnih testova oni će takođe biti podeljeni u pet kategorija: oni koji imaju manje od 3% pozitivnih, onih od 3 do 6%, pa od 6 do 15%, onih od 15 do 25% i onih sa preko 25 odsto pozitivnih testova.

Izvor: Blic

„Odluka je doneta“ Doktor Kon objavio kako će deca krenuti u novu školsku godinu

Epidemiolog i član Kriznog štaba, Predrag Kon, apelovao je danas da se deca starija od 12 godina vakcinišu.

„Doneta je odluka da se krene normalno u školu, ali sa maskama. Apelujem da se starija deca od 12 godina vakcinišu jer je vakcina (Fajzer/Bajontek) registrovana i prikladna za decu. Smeta mi roditeljska briga za decu, a onda ne daju da se deca vakcinišu. Ako im je jedini argument farmaceutska mafija, kako je nazivaju, nemamo šta da pričamo“, izjavio je Kon za TV Hepi.

„Školska godina će normalno početi, ali sam zabrinut zbog toga što se malo dece vakciniše. I delta soj se spušta na dečiji uzrast“, naglasio je Kon.

Njemu je zasmetalo i to što nisu svi zdravstveni radnici vakcinisani, nazivajući neprihvatljivim to da neko ko radi u zdravstvu zarazi pacijenta.

Kon je upozorio na povećanje broja obolelih u narednoj nedelji, ali nije precizirao da il će se bolnice vratiti u kovid sistem.

On je ponovio da, kada je reč o trećoj dozi vakcine, da pacijent treba da primi istu kao i prethodne dve.

„Vakcine bi trebalo kombinovati u slučaju lošeg imunog stanja, ali se to ostavlja izabranom lekaru da odluči. Treća doza važna je za kolektivni imunitet, ali ipak je prva najvažnija“, dodao je član Kriznog štaba.

Kon nije zamerio na održavanju raznih kulturnih manifestacija, pod uslovom da su se poštovale mere.

Ružić: Vakcinisano 50 odsto prosvetara, odluka o početku škole nakon analize

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić izjavio je da je do danas oko 50 odsto zaposlenih u prosveti vakcinisano protiv koronavirusa i najavio da će pre odluke o načinu izvođenja nastave od 1. septembra biti sprovedene „temeljne analize“ rizika po zdravlje, pre svega, dece, ali i svih zaposlenih u obrazovno-vaspitnom sistemu.

Ružić je naveo da će „uskoro“ članovima Kriznog štaba predložiti model nastave u novoj školskoj godini.

„Najvažniji cilj nam je očuvanje zdravlja čitavog stanovništva, a za to je, pa i za sve druge oblasti kao što je i način obrazovanja, jedan od uslova da se u što većem broju vakcinišemo“, naveo je Ružić, a prenelo Ministarstvo prosvete.

Dodao je da je namera jučerašnjeg dopisa školama u Srbiji bila „isključivo u funkciji informisanja o značaju vakcinacije i preporukama struke, a ne da poziva na obaveznost vakcinacije“.

„Tako škole mogu samo da kroz nastavnička veća, savete roditelja iskoriste mogućnost da obaveste roditelje o potencijalnim modelima vakcinacije i o tome razgovaraju, a posebno je to važno, s obzirom na činjenicu da u javnosti kruže puno dezinformacija koje usporavaju našu borbu protiv virusa kovid 19“, naveo je ministar.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Tiodorović: Očekujem normalan početak školske godine, decu treba vakcinisati

Epidemiolog Branislav Tiodorović izjavio je danas da je siguran da će školska godina početi regularno, jer se ne očekuje značajniji porast broja inficiranih korona virusom do oktobra.

Tiodorović je za današnje izdanje Večernjih novosti izjavio da je uslov da učenici i studenti ostanu u školskim klupama i tokom cele zime da se što više njih vakciniše.

On je dodao da je na poslednjem sastanku Kriznog štaba za suzbijanje epidemije korona virusa zahtevano od nadležnih da se sprovedu mere koje će da utiču da pedijatri i izabrani lekari intenzivnije savetuju cepljenje protiv kovid-19 deci i studentima.

„Deca će se vakcinisati po domovima zdravlja, na punktovima koje sve pedijatrijske službe u zemlji već imaju. Pedijatri su u obavezi da preporuče vakcinaciju, a na roditeljima je da donesu konačnu odluku“, rekao je Tiodorović.

Tiodorović je dodao da je prema poslednjim podacima, među inificiranima korona virusom u Srbiji najviše nevakcinisanih.

U Srbiji je odobrena primena vakcije protiv kovida 19 za decu uzrasta 12 godina i stariju.